Dalmacija moja inspiracija

U ovo vrime kad je ladno i mokro volin poist čagod kripnijega...evo van ovod hachee, to van je tradicijonalni zimski obrok iz niskozemske...meso je junetina od lipe pupe, triba jedno kil mesa...a kapule na rezence, vaja računat na dvi kapule sridnje veličine po glavi, tri režnjiča češnjaka, šest klinčiča, dva lista lovora, maslinovo uje i maslac, dva deca crnega vina, dec vode, tri žlice vinske kvasine, sol papar, glatko brašno...pire krumpir...pasirane kuvane jebuke sa malo cimeta...meso iskrižan na male bokuniče ka za gulaš i uvajan u brašno onda ga isfrigan na maslinevu uju i maslu...mora bit dobro isfrigan sa svi strana i meknen ga sa strane...dodan još maslineva uja i žlicu masla i onda dodan kapulu, kapule triba bit stvarno obilato...kapulu dobro zažutin stalo je mišajuči...kad je kapula uvatila boju meknen je na jednu pijadelu...u ostatak masnoče dodajen lovor, češnjak, klinčiče, sol, papar...zalijen vinon i promišan onda vratin meso, sve daje promišan pa dodan kvasinu opet mišan...zalijen vodon i ostavin na laganoj vatri da se lagano štufaje jedno dvi ure i to sve nek bude pokriveno...nikoliko puta tresen sa tečen...nakon dvi ure štufavanje dodan onu kapulu sa pijadele i sve dobro promišan i ostavin zajedno štufavat još jednu uru...na kraju kuvanja vaja kontrolirat sol i papar i to van je sve...ovo se jide sa pire kunpirom i pasiranon jabukon...a ono vina ča je ostalo smo bome popili...za dezert smo jili puding od griza sa šumskim vočem...a ovod van je website o otelskome smještaju u Splitu i okolici...

Bilo je malo vrimena o bure a sa je jopet gnjilo, je da su dani postali duži ali nan fali tepline...Grad je malo pospan čeka promaliče...na veliko se raskopaje i sve se sređuje...oče li na vrime bit gotovo ah, nije važno biče kako bude...a priprema za novu turistčku sezonu ipak sramežjivo počima...vaja Grad izglancat i dovest ga u red ka ča i mirita staroj dami ka če je Trogir...a oni kojima je turistička sezona najvažija oni još spavaju, ma jema još šoldi od zanje sezone vrag odnija i prišu...a svitu moj ovod van je koristan website o otelskome smještaju u Splitu i okolici i to za sve takujine...

Sičan se vrimena kad je bila ona država onda smo, mislin na njezin ondašnji dil HR, bili veliki izvoznici babybeefa u tadašnju Europsku Zajednicu...meso je bilo strahovito visoke kvalitete i tako je i dan danas...EZ je to onda pripoznala jerbo je več tada počela potražnja za kako se to danas rado kaže ekološke spize...beštije su jemale sasvin solidan život i ishranu sve do bikarenja...u današnje vrime sa novin zakonima EU nije lako dobit ti EKO predikat puno se užanci vaja držat ali sve se more kad se oče...stočari u EU se okriču prime temu načinu uzgoja goveda...iako to još nije dovojno prisutno naspram intenzivnega načina stočarstva ali ipak u procentima se uzdižu tako da intenzivno stočarstvo lagano gubi teren...a mi, di smo mi ostali...HR stočarstvo je nakon rata pritrpilo promine...rat je sve uništija tako da je izvoz babybeefa nesta, nima više respektabilnega izvoza i to je cina koju moramo plačat nakon propasti velikih firmi tijekom i nakon rata nadaje našin neznanjen, bahatosti, tramakavanjem, tajkunizacijom, lupeštinom i nezainteresiranosti...zanji godina sav biznis gre na kratku relaciju, kad se samo sitin kako je prije Gavrilović salama prijala a kako sad to je ka nebo i zemja oli Paški sir...a di je tek Lečevački sir kojega san prodava u našoj Konobi u Niskozemskoj a one sirane u Lečevici više nima. Ponuda je nedovojna došli su niki drugi igrači koji više duperaju šminku vengo kvalitetu sad je pakovanje IN a ono ča je zamotano je kako tako...a i proizvodnja je taman za godišnje potribe dva do tri malo veča restorana...hm, neš ti proizvodnje...prije si jema kvalitetu ali je zato marketing bija strava...nemojte me sad vatat na jugonostalgičarsvo, ma to nima veze sa ovon temon...radi se o čisteme biznisu i održavanju visoke i konstantne kvalitete proizvoda...ča pri s tin počnemo bavit to boje za nas, prid vratima smo EUe a tamo su zakoni tržišta nemilosrdni samo najboji mogu opstat i zadržat pristojnu cinu...i na kraju, ovi litrati ovega junečega fileta kojega san lipo iskriža su van dokaz da kod nas jema još lipi i visoko kvalitetni bokuna mesa...gledajuči u moj takujin ovod je tako prihvatjiva cina da je za nevirovat...neka me skužaju oni ča jemaju malu penziju da ovako pišen, znan da in nije laka...ali gledajuči globalno onda jemamo ništo ča je u svitu po zlato a kvaliteta je vrhunska a ovod kod nas je upo cine uspoređujuči sa cinama u EU...babybeef oli ti junetina more bit naš veliki adut zajedno sa ekološkon verdurom, maslinama, vinom i da daje ne nabrajam...nažalost nima interesnega udruživanja i stvaranja brenda i njegovanja istega sve je pomalo kanpanjski krene pa stane i rascipkano je svak bi tija ča prije napunit takujin...ščeta, da ovako ekološki čista nan Domovina sa velikin mogučnostima nije u stanju da sama sebe narani vengo se spiza mora kupovat u EU...i to ona B klase...žalosno...vrlo pozitivni pomaci su u maslinarstvu, svake se godine sadu novi maslinici i diže se kvaliteta uja i pojavjujemo se na prestižnim lokacijam i u temu biznisu san optimista...a mogučnosti ekološke proizvodnje raznoliki proizvoda su nan izvanredne ali prvo ovod vaja prikinit protektcionizam od uvoznika hrane i domačem rataru, stočaru, maslinaru, vinogradaru, vinaru oli ribaru pružit optimalne mogučnosti proizvodnje i zdravu konkurenciju...e moj Ministre ajde malo po svitu i nauči lavuru...a dotle čemo mi guštat u lipeme filetu od domačega goveda ali svitu moj sa desetak goveda od ovega stočara ne more se živit...paradox ostaje daje kod nas tako visoka kvaliteta mesa da čovik to ne more virovat pogotovo kad se uzme u obzir kvaliteta i cina...ma da van pravo rečen onako egoistično, baš me briga, jema u Domovini judi u ministarstvima koji su plačeni da bi se u HR razvija pravi ekološki izvozni biznis...a ja san ove bifteke lipo smota u foliju i u sa njima u duboko...a kako če izgledat kad i spravjam o temu drugi put...više o spizi jema ovod