kamena kuca i njezina tajna...

uvik smo supruga i ja tili imat staru dalmatinsku kučicu...rodna kuča moga oca je srušena a materina je ostala kod barbe u posjed...lipa šesna sa balaturon di san svako lito ka dite iša na ferija kod babe i dida...baš mi je ta kučica ostala u glavi...evo ima godina dan da smo u kaštilima kupili lipu dalmatinsku kuču...unutra van je sve ostalo isto otkad su je judi 1959 napustili i

pošli živit malo konfornije...prizemje je jedan dil konoba sa dvi bačve drugi dil štala di su bile dvi koze...malo mista za drva i alat...skale za gori tu se spavalo...a na šufitu je bila kužina i još nika posteja...sve skupa van je deboto 45 kvadratni metri...otac i mater sa troje dice...život in nije bija lagan...e sad tajna ove kuče...one dvi bačve ča san i spomenija su prašnjave i zapuštene...kad smo kuču kupovali reka san čoviku nek bačve ostanu...tija san i sebi u dvor di sad živin stavit za dekoraciju...još mi čovik reče...u bačvan je ostalo priko 180 litri vina...mi ga više nismo pili pa je tako ostalo...ovo lito san uzeja demejanu iz konobe i poša u kaštila da natočin malo tega staroga vina...otvorin bačvu a kad tamo počme da curi tamni nektar gust ka med...stavin prst i poližen...odma san peška da je ovo senzacija...evo ovako van je to...vino je islapilo i pritvorilo se u nektar / kvasinu...ma koji balsamico iz modene ovo je senzacija kojon nima niko ravan...ponija san u NL i da kušat mojin gastronomskin prijatejima / kuvarima...ludilo od nektara...to van je neopisivo malo slako kiselo pa baca na hrastovu bačvu...a boja kafeno zlatna...a cidi se ka med...tek san jednu bačvu otvorija i iz nje san izvadija 16 litara...ajmo sad malo o biznisu...sve ču to da stavin u lipe bočice i onda čemo dat na tržište...jedan dec bi triba uvatit jedno 35 do 40 euri...da je bija niko drugi sve bi to bacija...eto van štorije o našoj kamenoj kučici...a ovi drugi litrati van je naša litnja kužina di se jedno sedan miseci kuva feštaje i uživa...misto je za ladanje...