bonaca...
zaletili san se popit kavu do segeta donjega...zimska idila...u mandraču diko koja maška traži bokunić ribe...na pličaku spava nisan baš siguran ali pari mi se ugor...ima bit da je krepa prija par dana...to more samo kod nas...dok ovi čovik traži škojke u siču je ništo malo škojki...reka mi je da sa malo maslinova uja i bokunič kruva more bit večera za dvoje a vina če se nač...jedan od pet zanji ribari iz segeta plete svoju mrižu...a zalaz sunca je za kartulinu...i to van je zima u dalmaciji...za one koji su jubomorni...ha, ča se more kad nan je lipo...
Trackbacks
Trackback specific URI for this entry
No Trackbacks
Comments
Display comments as
(Linear | Threaded)
a stvarno... Bocobrod mast vadi, Herr Kovacevic ne popusta... Evo...evo... mijenjam mater, ocuvanu, garaziranu, s urednim papirima, za zivot na moru. makar malo.
eto ti ča je život...čak bi i mater minja za ovu belecu...znači ipak ima ništo...ča nas vezuje za škoj i more...
ma sve samo kako triba i nek nan zavidu, imaju i na cemu, a i ko in je kriv ...ma necu vise, jer moga bi rec i previse ..)))
)))
samo ti bacaj svoje batude...po rvacke te ne razumi a oni izvanka pogotovo...
Ništo je tanak oni ugorić u plićaku? Liči mi na onu ribu šta je zovu mač.
Ma kako bilo, neka je vami lipo u svome kraju.
Ma kako bilo, neka je vami lipo u svome kraju.
ma nisan ni ja bija siguran ča je...ali eto tako san mu ime da bi izvuka diskusiju...jeli još umor u nogan...
Sve je učas prošlo. Još mkad san prigledala slike, i zamislila žubor vode,
umor je nepoznanica.
umor je nepoznanica.
