Dalmacija moja inspiracija

kad se spustimo napoleonovin pute kroz labinsku dragu prolazimo kroz male napuštene zaseoke...pitan se kako su ovi judi živili...di su in potomci...volija bi da se ono malo krova popravi pa da se more doč na vikend...didovina je...pa makar je život bija težak...ipak je didovina...

ovi buhač san snimija na južnoj strani otoka čiova...tamo ga još ima ...lipi cvitovi od kojih se pravija najboji pesticid na svitu...u zadnje vrime se pokušava revitalizirat... ima pokušaja u istri... a dalmacija di mu je klima najpogodnija i di mu je genetska kolijevka također se počeja ponovo uzgajat...vrime če pokazat koliko čemo u temu imat uspjeha...ja ga duperan ima več puno godin...u sri lita ga uberen i u ladovini osušin... kad je potpuno suv onda ga samejen u malome blenderu i taj prašak onda posipan po verduri oli razmutin sa malo cukra i vode koji onda polijen po verduri...malo primitivno ali pomaže...moja verdura je ok... bez kemije...

otkad znan za se na prvi maja gren na merjan...lipa stara pučka fešta koja se štuje...neka ovi pet garifula pridonose pravednijemu životu...pogledajmo koji put u zrcalo...