Dalmacija moja inspiracija

kulturna baština je od svih nas...ima dosta judi koji imaju kuču koja ima povjesno značenje...ča triba radit...naprimjer ovod u nl svaki grad i opčina imaju fond za zaštitu kulturnega dobra...a ima i dosta privatnih fondova...dobro ...reči čete to imamo i u hrvatskoj...je samo kakvi je odnos prima temu kod nas...ovod u nl ako živiš u povjesnoj kuči imaš prav na dodatno financiranje održavanja kuče...ka ča vidite na litratima postoje i specijalizirane građevne firme koje grade "stare kuče" po starin nacrtima i sa sačuvanin materijalime ka ča su kupe i pločice i stare vrste pitura...na kraju se više "nezna" jeli ta kuča stara oli nova...na kraju samo dvi beside...lakše je to u visoko razvijenon i super bogaton zemji sprovest u život...i triba napomenit da je odnos prima kulturnome blagu ovod na vrlo visokome nivou...uvik san reka učimo se od drugi...čovik i tovar više znaju nego čovik sam...sve san ovo snimija u mistu odakle je moja supruga zove se zaandijk i di smo puno godin živili to van je jedno niti petnajest kilometri od amsterdama...

plesačice...šanpanjci...hamgurgeri...kurbaluk...viski...kontra...jadran...narodni plesovi...pašticada...furešte i galebovi...travarica...izbori su završili...počima druga runda...ova če tek pokazat svoje pravo lice...

svitu moj mi smo van jedna ekipa ajmo je nazvat

šetimanci jerbo smo svaki dan zajedno i gremo u brdo protegnit noge i napunit pluča...a svaku drugu šetimanu kužinajemo...normalno brez supruga kako i mirita...kad ovo moja pročita petat če mi roge...ma nije da mi nebi tili evo ja san prvi...ali ima i par u ekipi koji neće...uostalo i ženske se znaju skupit i popit kavu...enšomo ovi litrati o kobasican prušutima i polovican su napravjeni kod susida zagorca...ima svoju dimaru i sušionicu...to mu je ostala ka navika...a mi mu malo pomažemo jerbo imamo razlog da sidnemo i onda spiza i vino...svi mi pripravjamo domaču verduru tako da se i ta iskustva izmjenjuju...o vinu rakiji i suvin smokvan da ne govorin jerbo svak ima konobu...samo san ja malo redikul pa pravin piz.arije sa likovitin biljem...oni me dobro znaju i više ne obadaju...postalo in je normalno...a zaletimo se i do arboretuma i onda bacimo na balote...male metalne balote jerbo je zog kratak ako se zog more nazvat...ma to van je pravo balotavanje...nima zafrkancije...