Dalmacija moja inspiracija

neznan kako je kod vas ali mi znamo jedan put na šetimanu poist pizzu...znan da čete reč neš ti ča je to ništo posebito...ma je jemate prav...samo ča je mi sami činimo...umisto konšerve tisto primažemo sa mišancon od balancana pomidore paprike kapule češnjaka i razni začina...eee,to van moja boja polovica na lito pripravi tako da to moremo duperat u jesenje i zimske dane...a uvik se nađe bokunič domače kobasice i na tanko rizane pancete...salata je iz vrtla a vino zrije tri metra pod zemjon...lipo da lipše ne more..... # .....ajde vidin van po faci da dižete obrve i mislite lako je njima kad in budilica ujutro na zvoni...pa imaju plenty vrimena...jeee, jemate prav...ali možda je ovo ideja za vrimena kad i vi budete u temu điru...

potrefidu one lipe stvari kod nas u dalmaciji ča su mi pri srcu...uzmimo naprimjer duperat svoju verduru iz vrtla...ma nima ništa slajega od domače verdure...mi pripravimo taman onoliko da nan bude dosta za nas dvoje i naše goste...ali zato jemamo puno raznolike verdure...tako da se more minjat i konbinirat...kod susida nabavimo kunpire i kapulu a ostalo jemamo u vrtlu...a pogotovo maslinovo uje...i vino...za sir se zaletimo u zagoru...a za brašno u grab kod ike u njegovu 600 godin staru mlinicu...ma znan da je lako nama pravit monade imamo vrimena i šoldi nisu problem...ča san tija reć triba napravit i održavat protutežu ovin pustin trgovačkin lancima koji nan nudidu spizu koju nismo ni znali a i zanju nismo ni pitali...ma je da ima puno svita po gradovima koji nimaju vrimena ni šoldi da bi in život bija ka i nama...samo se pitan dije ovemu kraj...ovod u NL di smo na pecibokune po godine postoji cili alternatini način proizvodnje i duperanja ekološke spize...samo ča je taj dil premalen da bi se kantar izravna...sve se bojin da če i u dalmaciji do jedno deset godin isto tako bit...ne dajmo da nan multinacionalne konpanije kreiraju naš život...pet minuti je do podneva...

neznan kako je kod vas ali je meni uvik nikako teplina pri srcu kad banen u koje selo di se još more vidit pučko graditeljstvo...di su škure o drva i di su balature isprid kuća...turanj isprid konobe a u konobi kamenica s ujen...sičan se da mi je dida u uju drža ovčji sir...onda bi ga moja baba vazela i obrisala prvo sa bokunon one kafene karte o vriče u kojon su bile mekinje...pa bi sa pošadon ogratala koru...a dida bi ga onda riza na lipe fete...uvik je bilo pršuta a našlo bi se jutike od lani i kruva ispod peke...a moj van je dida pušija lulu a san je riza duvan...još mi je nidi doli u konobi bokun cabla na kome je dida riza duvan...a čuva ga je u sasušenome mijuru o prasca...koji je jema jednu kurdelu za vezivanje za na kaiš o gača...ajde znan da če niko reč da san počeja idealizirat život...ko da in je bilo lako u ono vrime...je jemate prav život je bija težak...al je zato meni koji san grasko dite največi gušt bija kad bi počele ferije tako da mogu pobič kod babe i dide na selo...i dan danas kad sa suprugon gren u brdo i kad vidin koju polpetu od krave oli malo tvrđe od konja oli tovara dođe mi da se slegnen i ponesen doma za u vrtal...jerbo san ka dite prije nego se smrkne mora poč "u gnjoj" vazeja bi jednu mažu i onda puten skupja i meča u mažu...i onda bi ostavija straga kuče di je bije gnjojik...normalno rukama...ko je zna za rukavice...eto i odatle vadin moje ispiracije...da ste mi dobro...