Dalmacija moja inspiracija

Sičan se vrimena kad je bila ona država onda smo, mislin na njezin ondašnji dil HR, bili veliki izvoznici babybeefa u tadašnju Europsku Zajednicu...meso je bilo strahovito visoke kvalitete i tako je i dan danas...EZ je to onda pripoznala jerbo je več tada počela potražnja za kako se to danas rado kaže ekološke spize...beštije su jemale sasvin solidan život i ishranu sve do bikarenja...u današnje vrime sa novin zakonima EU nije lako dobit ti EKO predikat puno se užanci vaja držat ali sve se more kad se oče...stočari u EU se okriču prime temu načinu uzgoja goveda...iako to još nije dovojno prisutno naspram intenzivnega načina stočarstva ali ipak u procentima se uzdižu tako da intenzivno stočarstvo lagano gubi teren...a mi, di smo mi ostali...HR stočarstvo je nakon rata pritrpilo promine...rat je sve uništija tako da je izvoz babybeefa nesta, nima više respektabilnega izvoza i to je cina koju moramo plačat nakon propasti velikih firmi tijekom i nakon rata nadaje našin neznanjen, bahatosti, tramakavanjem, tajkunizacijom, lupeštinom i nezainteresiranosti...zanji godina sav biznis gre na kratku relaciju, kad se samo sitin kako je prije Gavrilović salama prijala a kako sad to je ka nebo i zemja oli Paški sir...a di je tek Lečevački sir kojega san prodava u našoj Konobi u Niskozemskoj a one sirane u Lečevici više nima. Ponuda je nedovojna došli su niki drugi igrači koji više duperaju šminku vengo kvalitetu sad je pakovanje IN a ono ča je zamotano je kako tako...a i proizvodnja je taman za godišnje potribe dva do tri malo veča restorana...hm, neš ti proizvodnje...prije si jema kvalitetu ali je zato marketing bija strava...nemojte me sad vatat na jugonostalgičarsvo, ma to nima veze sa ovon temon...radi se o čisteme biznisu i održavanju visoke i konstantne kvalitete proizvoda...ča pri s tin počnemo bavit to boje za nas, prid vratima smo EUe a tamo su zakoni tržišta nemilosrdni samo najboji mogu opstat i zadržat pristojnu cinu...i na kraju, ovi litrati ovega junečega fileta kojega san lipo iskriža su van dokaz da kod nas jema još lipi i visoko kvalitetni bokuna mesa...gledajuči u moj takujin ovod je tako prihvatjiva cina da je za nevirovat...neka me skužaju oni ča jemaju malu penziju da ovako pišen, znan da in nije laka...ali gledajuči globalno onda jemamo ništo ča je u svitu po zlato a kvaliteta je vrhunska a ovod kod nas je upo cine uspoređujuči sa cinama u EU...babybeef oli ti junetina more bit naš veliki adut zajedno sa ekološkon verdurom, maslinama, vinom i da daje ne nabrajam...nažalost nima interesnega udruživanja i stvaranja brenda i njegovanja istega sve je pomalo kanpanjski krene pa stane i rascipkano je svak bi tija ča prije napunit takujin...ščeta, da ovako ekološki čista nan Domovina sa velikin mogučnostima nije u stanju da sama sebe narani vengo se spiza mora kupovat u EU...i to ona B klase...žalosno...vrlo pozitivni pomaci su u maslinarstvu, svake se godine sadu novi maslinici i diže se kvaliteta uja i pojavjujemo se na prestižnim lokacijam i u temu biznisu san optimista...a mogučnosti ekološke proizvodnje raznoliki proizvoda su nan izvanredne ali prvo ovod vaja prikinit protektcionizam od uvoznika hrane i domačem rataru, stočaru, maslinaru, vinogradaru, vinaru oli ribaru pružit optimalne mogučnosti proizvodnje i zdravu konkurenciju...e moj Ministre ajde malo po svitu i nauči lavuru...a dotle čemo mi guštat u lipeme filetu od domačega goveda ali svitu moj sa desetak goveda od ovega stočara ne more se živit...paradox ostaje daje kod nas tako visoka kvaliteta mesa da čovik to ne more virovat pogotovo kad se uzme u obzir kvaliteta i cina...ma da van pravo rečen onako egoistično, baš me briga, jema u Domovini judi u ministarstvima koji su plačeni da bi se u HR razvija pravi ekološki izvozni biznis...a ja san ove bifteke lipo smota u foliju i u sa njima u duboko...a kako če izgledat kad i spravjam o temu drugi put...više o spizi jema ovod

lipi obid brez mesa oli ribe...ravijoli punjeni tapenadon od naši zeleni maslina i domačega mlivenega orija...sve je zaliveno našin ujen...našlo se i salate a ostalo je par feta rožade...bocu smo izabrali i to van je to...ostalo je povjest... i ovod je gušt povirit...culinary croatia...a ovod van je website o otelskome smještaju u Splitu i okolici...

Lavura dobro gre dikod je stari inkarat tvrd a dikod mek ovisno koliko je vlage u njemu...koji put se uvatin čagod laganijega ka ča je sa kacavidon skidat staru fugu...ona je bila od japna tako da je lako ostrugat...moran malo odmorit ruku od mace i puntarola a usput bi tija i vidit kako če fuga figurat...ovi zanji litrat je napravjen sa šufita vidi se bokunić mora...a ka se nagnen na ponistru i pogledan desno onda vidin Poljud i Merjan...inače san gleda po Trogiru i Kaštilima kako se fugira i koji materijali se dupereju...uskoro gren kod konzervatora koji če mi dat potvrdu da se ta i ta fuga mora duperat a onda sa tin vaja poč kod komunalnega redara da bi se mogla dobit dozvola za meknit skelu za vanjsko fugiranje...vaja platit u općinu nike šolde i to je to...ali pomalo još nije vrime za to...i još ništo, čeka me poć i kod kustosa od muzeje da se malo pročakula i da se upoznan sa povjesti ove kuće jerbo če mi tribat povjesni materijal kad buden pravija website a ona če se otvarat ovako www.villadalmatia.com dok ova mini villa ne bude gotova morate se zadovojit sa ponudom otelskoga smještajem u Splitu i okolici...