Dalmacija moja inspiracija

Malo sunca, malo kiše ma vrime je samo tako...a pravi je stađun o'šparog...iskoristija san ovo lipo vrime i napravija đir po okolnin brdima...nek mi pučani naši gradova oproste ali ja in jopet govorin...ma ko more ovo platit...izač iz kuće i eto me u prirodi...digitalac u ruku i onda lagana šetnja...dikod koja šparoga, dikod koji cvit, dikod koja lokvica o'zanje kiše...odmorija san dušu, mozak san da na pašu i napunija beterije...i sad gren doma...iza kuće san ubra struk rukole, kruv je integralni doma ispečen a vino je doli u konobi, još uvik lijen iz livega suda to van je berba dvi ijade 9ta...a dvi ijade 10ta nek još malo zrije...nakriža san nikoliko feta kobasice...malo san i na tavi raskrabija...temu san doda tri jaja sa malo mlika koje je prvo Nadalina razmutila...ajme...doda san malo narizana češnjaka...i priko jaja rasporedija vrje šparoga... sve san zalija sa malo uja, da se razumimo...našega maslineva...tavu san meka u ugrijanu pećnicu i fritada je bila gotova...ostali su samo gušti...a kakva je bila 2008me godine pogledajte ovod...

Raštika je počela lipo da reste evo je bacila i cvit...da bi jon da force da raste vaja one pupojke okinit...moj susid to baca ča. ali ja jeman u glavi jednu ricetu pa ču je napravit...onda ovako, pupojke uberen i donji dil grančice okinen jerbo je to malo tvrđe...nakon ča san opra i ocidija prvo vazmen jednu tavu i u nu ulijen malo maslineva uja...isfrigan nikoliko feta suvega mesa, ka je pofrigano u onu masnoču isfrigan pupojke o'raštike okrenen je sa svi stran i ostavin na laganu vatru...poklopin i svemu dodan peštano sime o'korijandora...još malo uja, pa soli i papra...nikoliko feta kruva san meka da se popržu...eto to mi je bija obid ka san ovo reka susidu samo me je pogleda i manija rukon, zna on da san ja malo "propuva" ma nek on to tako misli...nemoš mu zamirit on priznaje samo kapulu, češnjak i petrisimul...neka meni njega dobar je ka kruv a di neče bit ka je pekar...eto svak jema svoje gušte...a ovod je raštika o lani i naša unuka, ajme ča gušta poist raštiku...

U đardinu se na veliko lavuraje, pripreman zemju za sadnju verdure...ma ostala su mi tri lipa kupusiča koje san ostavija za poist na zanji dan zime...a svaki put ka gren u Split odnesen materi dvi tri glavice kupusa...onda je nakon par dan zoven...majko kakvi ti je bija kupus...i svaki put mi reče; sine moj ma bija je savršen, kupus ti je ka špinjača, ajme ča san guštala...i tako ona cilu zimu...a mater mi voli popit i tanku bevandu a to van je prst vina i četiri prsta vode...tek toliko da ga čuti...a osandeset i sedma je tu, ma nek ona gušta i svakome ko jon dođe u vižitu kaže ovo vino mi pravi sin...a meni krivo, malo se zacrvenin ali me brzo prođe...kad bude ovo čitat moja sestra puknit če o'smija...a riceta van je ovaka...kupus se opere i rukama ga iskidan na komadiče...pripremin jedno pet šest kunpira na male bokuniče...jedan veča kapula na grezo...dva režnjiča o'češnjaka na sitno...šaku selena na grezo...našlo se suvega mesa i pancete sve iskrižan na bokuniče...u tavu meknen fete pancete kad je pustila mast onda dodan meso...nek sve dobije lipu boju...dodan kunpire, selen, kapulu i češnjak i promišan...nek se sve lipo isfriga...dodan maslineva uja...kupus onako mokar meknen u jednu teču...kupusu dodan dvi žlice konšerve...dva deca ipo govečega temeljca...kad je kupus počeja da se smanjuje svemu dodan ono ča san isfriga onda dobro promišan i ostavin da lagano kuva in umido jedno uru ipo...eto ga to bi bilo to...malo kruva vina i eto van zanjega zimskega gušta...