Dalmacija moja inspiracija

Nije da san ovod svaku šetimanu ali volin navratit na lipu domaču spizu. Ovaki ugostitejski objekti su prava blagodat za naš turizam nima tu puno filozofiranja ni pomodarstva, nima tu falše pizze od koje te zaboli štumik, nima tu šminke sve je onako ka da je doma mater skuvala, eto svi moji prijateji a velika večina su furešti, svi oni guštaju u njiovoj spizi...samo tako daje a ovo nek bude mala reklama za ovu kvalitetnu butigu o'spize...nek van litrati govore...naša pašticada je bila samo taka, konpliment kuvarici i oneme veselome čoviku u posluzi...razumidu se u svoj posal, neka i vlasnik čuva ka zjenicu oka, samo tako če ta butiga ič naprid, pokazalo se da je investiranje u dobar personal najboja investicija...a ono crno vino bi lako moglo bit od Matele...bravo...malo san čirija okolo, vidin da se i janjci peku i da se pravi peka a i ona gomila drva je dokaz, o temu ču pisat drugi put...na brinite mi čemo jopet navratit..

Na jedneme buvjaku u Amsterdamu san naša ovo letrično kuvalo oli grill...držin ga u ruku i pitan se ma zašto bi ga moga duperavat...ribu i meso bacan na gradela i spravjan na lipome dalmatinskome drvu...i onda mi sine ideja, sitin se da mi je mater pravila soparnik doma u škrovadi, ma taki je život, majka je po mojoj babi iz Poljičke Republike i baba ga je pekla ka niko drugi i to na kominu ka svi iz Poljica ali ka se živi u gradu onda se vaja snač i peč u škrovadi...i tako ga ja svitu moj za niku sitnu lovu kupin...doma san napravije jednu siniju a pošto se ova ploča di se peče more dignit onda mi je lako soparnik okričat...sa rukavicama sve zajedno dignen i okričen...a dok se peče ostavin siniju na soparniku tako da se gornja banda ne oladi...ma mogu van reč da nan je po guštu znan da če mi Poljičani pribacivat da san ga unakazija ali nima veze gastronomija jema raznolike pute razvoja i prilagođavanja...onda ubrat blitvu, umisit tisto,vazet lazanjur i eto van soparnika...ja ga ka je ispečen namažen sa maslinovin ujem pa dodan nasickanega češnjaka, nasickane mendule i malo potučenega cukra u kockicama, ali cukra samo pinkicu...bilo nan je lipo...a pija se naš coupage 90 posto merlota i 10 posto vranca...

Nije da san često u oveme lipeme gradu ali moran napisat da je to lipotan kojega bi tribalo probudit...one kalete i pjacete su ka iz priče, pogotovo ono kraj graski bunara...lipota...u zanje vrime čitan jemaju puno planova...ka prvo se ona industrijska rana na zapadu Šibenika presporo sanira ma jema tu puno kriminala i šoprke politike ako je virovat medijima onda je to strašno a puk nezna jeli ti otpad opasan za život...dok politički papani kažu da ta troska ne vridi ništa ali ovod se more pročitat druga priča...strava...bilo je lipi planova za to područje možda je i boje da se ovako oduglovači jemaju vrimena da dobro promisle koja bi vizija razvitka mogla bit...meni ne ide u glavu da se oni turistički projekt u Zablaču koči u svome razvitku...a vidite i ovo, okolo Skradina oteli, ville, golf tereni...a Skradin ka misto je posebna priča...ludilo o'mista...isprid Šibenika su Nacionalni park Kornati i drugi škoji a iza Nacionalni park Krka...a uzvodno o Krke je priroda neopisiva...pa onda razvoj Mandaline sa otelima, jahtingom, pa servisiranje maga jahti...pa novi gati za prihvat kruzera...radna zona je maknuta kraj Dalmatine još da zona dobije direktan odvojak na Dalmatinu eto razvitka...progres je tu samo ga vaja počet sprovodit u život...daje bilo pameti pa tu pustu birokraciju pripolovit i napravit život jednostavnijin i biznisu prihvatljivijin ma di bi in bija kraj...a dotle če Šibenik pomalo spavat i čekat nika boja vrimena...a ovod van je jedan post o'Šibeniku kojega san lani napisa...