Dalmacija moja inspiracija

Koje su to blagodati jemat svoj vinograd, ajde nije baš vinograd vengo je lipa odrina...plija san lozu i pošto je karenca odvna prošla nabra san lipe zdrave listove koje ču meknit u salamuru sa dalmatinskin travama i onda smotane sačuvat za duperavanje...dok san bija kogo u Konobi kupova bi u Turskin oli Grčkin butigama o'spize i onda bi malo eksperimentira sa spizon...obično bi to bili riižoti od račiča koje bi onda smotava u listove loze i pravija male sarme...u Turskoj nazivaju japrak ka i u Bosni a Grci kažu dolmades...u Hercagovini se zove hercegovački japrak...ali to je u listima od raštike...eto sad i to znamo...

listove san opra i meka i u jednu teču...doda san obilato krupne morske soli i razni dalmatinski začinski delicija iz našega đardina...to van ostavjan da dodate kako van paše...nek ostane u salamuri jedno dan i po...triba izgubit boju i postat maslinasto zeleno...to se sad smotaje po osan komad i stavja u dugačke staklenke...dodan krupne soli nadolijen vode i na vrj prst maslineva uja...one trave rasporedin po bocama i to van je gotovo...ostavit ču par dan na sunce i onda sve u maškadur...a ka buden pravit spizu biće lipa reportaža...

Dalmacija jema puno pučki fešta ka ča je Kaštelanska fešta o'boba oli dani Radunice u Splitu i da druge fešte ne nabrajan ali fešta nad feštama je Seoska Olimpijada i borba bikova u mistu Radošić odma iza Malačke...to van je zapadna banda Kozjaka a za one koji ne znaju di je Kozjak e Kozjak van je poviše Kaštela eto sad sve znamo...ka prvo moran pofalit šjor Božu i sinove Ivana i Marka Škopljanca koji su ko če više znat po koji put postavili izvrsnu organizaciju ovega lipoga druženja na njiovemo ogromnome imanju u Radošiću...od ove godine i sa dva profesionalna zoga o'balot, onda ekipe sad znate di se moredu organizirat turniri na friškeme planinskome zraku...ka san zanji put pisa o fešti u Trogiru spomenija san moga amika koji je organizara one šesne štandove, ma moran van opet reć da ga triba pofalit...ovod u Radošiću se peču odjedanput 54 janca na ražnju...ovo je apsolutni rekord u HR sve je to domača pamet u njegovoj firmi napravila i radi ka Švicarski sat...skužajte Hrvatski sat...svitu moj koja je to danas bila ludnica ali sve nikako ležerno po Dalmatinski ma koja priša pomalo, spize napritek, bibita napritek...dica su jemala puno prostora za igru deboto više vengo u cilome Splitu tako i triba to nan je budučnost eto bilo je tu ringišpila, ljuljački, pa jahanja na konjima svega je bilo na velikin livadama...bravo Škopljanci dica su naša budučnost...a za starije su tu razne domače igre ka ča je bacanje kamena s'ramena oli skakanje u dalj s'mista, potizanje konopa i još puno tega...i naravski borbe bikova...odma da napišen da u ti borbama nima krvi nego se bikovi naguravaju glavama i rogima dok jedan od nji ne podvije rep i okrene se i to van je to...nije ovo Španjolska...tako da nima straja da bi beštije patile...vidija san i dosta fureštega svita a sa par njih san i pročakula...kažu da in je ovo bija najboji dan otkad su ovod u nas na ferije...onda turističke agencije ka furešti znaju nač Radošić bija bi red da ga i vi meknete u svoje programe...nije turizam samo banjanje u more i arheološke starine...eno ona zanja fotka je bila ka je sunce počelo lagan ič doli a meni je bilo dosta, gren doma napisat ovu štoriju...i onda, dogodine za sve one koji su danas bili u Spliskin šoping centrima pravac Radošić pojte lipo na frišku ariju i na gušte Dalmatinske Zagore...

svitu
čujte i počujte, rodije se unuk 25.svibnja u 23.30...56 cm i 4100
grama...mater i otac ga zovu Gijs...drugo ime mu je Jacob po Oma-i
Adriana Jacoba a treče Mihan po divojačkome prezimenu moje
matere...Mihanović...a sad ču popit još jednu travaricu i gren leć...

evo san se otriznija...a mali je več doma i život gre daje...