Dalmacija moja inspiracija

Ma ovo van je mala zafrkancija ali nakon ove zafrkancije bar znan da mi je u caklenkama prava domača konšerva...našlo se ništo poma iskriža san ih, zasolija i sameja...onda san odvoija sok o'poma a olađeni sok je pravi gušt popit u ove sparne litnje dane...a ono ča je ostalo san meka u jednu platnenu boršu i obisija na komaštre da se dobro ocidi...ka je sve bilo ociđeno ostavija san onako u borši da se na suncu dobro osuši...caklenke sa poklopcima san prvo meka u kuvanu vodu i onda san napunija sa konšervon...ostavija san mista da se more nalit prst maslinova uja...i to je to...ako se sve u'čisto radi onda docnije nima plisni...ovo ču duperavat onako ove zime ka mi pukne film i oču ništo posebnega...ko bi napripravija konševe koliko je mi godišnje duperajemo eli eto malo je ali je slako...skužajte slano...

Salikorniju nije lako nač ali ka je nađen onda to misto držin u tajnosti, jerbo je to ovod u Dalmaciji prava rijetkost nač tu delikatesu...možda ne kod Dalmatinaca ali meni je poznata jema jedno 40 godin i uvik san je u našoj Konobi u Niskozemskoj duperava.

Evo san je nabra jedno kil dva i to beruči matar i tako san potrefija na salikorniju, nebi zna kako se zove na naš jezik ali eto onda duperajen engleski.

Salikornija je malo slankasta jerbo reste u škrapama samo onod di je more najčistije i di nima svita.

Ja san je nazva jestivi koralj i tako ču je nastavit zvat. Napravija san lipu salatu zajedno sa matarom a Ona je napravila focacciu, vino Merlot je doli nu konobi i natočeno iz livega suda...svitu moj i tako nan je proša još jedan lipi dan...

Pošto mi je Alan napisa kako se po naši salikornia zove ...OMAGA... onda san naša jednu ricetu i evo van je ovod... 

svake godine je ista pisma, na promaliće se uberedu zeleni oriji pa se meknu u caklenke i onda na sunce...ovod van kako san to napravija...evo je došlo vrime da sve ocidin i filtriran, ono filtriran oču reć da procidin kroz bokun karte koju duperajemo u kužini...ja orahovici dodajen manje cukra jerbo Ona voli pinkicu gorču...ispale su dvi botije i to je to a oni oriji su sad na kompostu...i tako svake godine...dosadan život ?...ma zaboravite na dosadnost...u Dalmaciji nika ni dosadno...