didovina...i lagani zivot...

neznan kako je kod vas ali je meni uvik nikako teplina pri srcu kad banen u koje selo di se još more vidit pučko graditeljstvo...di su škure o drva i di su balature isprid kuća...turanj isprid konobe a u konobi kamenica s ujen...sičan se da mi je dida u uju drža ovčji sir...onda bi ga moja baba vazela i obrisala prvo sa bokunon one kafene karte o vriče u kojon su bile mekinje...pa bi sa pošadon ogratala koru...a dida bi ga onda riza na lipe fete...uvik je bilo pršuta a našlo bi se jutike od lani i kruva ispod peke...a moj van je dida pušija lulu a san je riza duvan...još mi je nidi doli u konobi bokun cabla na kome je dida riza duvan...a čuva ga je u sasušenome mijuru o prasca...koji je jema jednu kurdelu za vezivanje za na kaiš o gača...ajde znan da če niko reč da san počeja idealizirat život...ko da in je bilo lako u ono vrime...je jemate prav život je bija težak...al je zato meni koji san grasko dite največi gušt bija kad bi počele ferije tako da mogu pobič kod babe i dide na selo...i dan danas kad sa suprugon gren u brdo i kad vidin koju polpetu od krave oli malo tvrđe od konja oli tovara dođe mi da se slegnen i ponesen doma za u vrtal...jerbo san ka dite prije nego se smrkne mora poč "u gnjoj" vazeja bi jednu mažu i onda puten skupja i meča u mažu...i onda bi ostavija straga kuče di je bije gnjojik...normalno rukama...ko je zna za rukavice...eto i odatle vadin moje ispiracije...da ste mi dobro...