pegula...

Ma uvatila me je pegula, pukla mi je tetiva Ahilove pete na desnoj nozi,
eto morala je jedan put puknit nakon deboto 30 godin bavjenja vrhunskin
sportom, da se dobro razumimo sport je atletika a discipline sprint i
skok u dalj. Učinija san par malo brži koraka i odjednon...paf...stopalo
je ostalo visit brez da ga mogu maknit...tetiva je pukla ka suva
grana...umotali su mi nogu u led i ča prije pravac KBC Firule. Operira
me jer kirurg dr.Fabijan Čukelj, on van riže, bikari i popravja
nogometaše Hajduka tako da smo jemali zajedničku temu i lipo se ispričali. Eto, ja san u životu
bija produžetak lavure tih specijalista. Naime, lavura san ka
kondicijoni trener i vodija rehabilitaciju nogometaša tako da meni ova
materija nije nepoznata. Ali sam bit pacjent je posebno ali dobro
iskustvo. Ka prvo čuja san puno tega lošega o KBC Firule, ma neznan san
ko more govorit take pizdarija ali svitu moj meni je KBC Firule na nivou
bolnica u EU - i ...od moga ulaska na prvu pomoč da do bolničkega
kreveta je taka dinamika i uhodanost, ma divota, sve gre po loju. Dobro
jema tu i zamjerki ali se ne odnose na rad dotura i sestara, zamjerka je
da su sobe sa četiri posteje a ne tri, malo je tisno, onda nima
koltrina na plafonu da se more stvorit privatnost, jerbo kad se triba da
prostita popišat da ne rečen čagod jače onda nima nikakve privatnosti.
Za uzvrat svi konplimenti sestrama i ostalome osoblju, ma koji one posal
okrenu i sa takon vojon e kad to vidin onda se mora napisat da je sve
bilo više nego super. O spizi se svašta govori da su prave spirine, ma
svitu moj gluposti, prave gluposti, žaj mi je da mi digitalac nije bija
na kantunalu da van pokažen ča se jilo. Juva sa fidelinima, junetina
lešo sa tikvicam i kunpirima nikoliko feta kruva i tekuči jogurt. A na
večer fažoleti u toču, restani kunpiri i pileča prsa sa pijadelon
salate. Ma ludilo, tija bi znat koji su to glupani koji u gamelama
nosidu spizu iz doma, ma gluposti. Prvi susid u sobi sa live bande mi je
bija Joško Buble ma to van je naš čovik iz Trogira koji je čisteči
službeni policijski pištoj upuca sebe ispod kolina. Cili smo dan pričali
o životu i životnin izazovima, ma krivo mu je kako se to moglo dogodit,
nezna ni sam koliko ga je puta rastavija, očistija i ponovo spoija.
Krasan čovik koji je puno tega tužnega u životu proša i sad mu se ovo
moralo dogodit. Ali uz svoju divojku, dobre prijateje i kolege koji su
mu masovno došli u posjetu je smoga snage da se uzdigne iznad životnih
probleme i nada se da posljedica neče bit. I tako mi dvoje ležimo u
našin postejama i čakulamo kad pridvečer sestre dovedu jednaga domačega
Bosanca iz Omiša, dva mobitela u ruke u jednega govori da na drugoga
zove...u livega govori njemački a u drugega izvorno Bosanski. Kaže da mu
je sprid njegove kuće u Omišu susid izletija na cestu i on se sa
motoron zabije u vozačeva vrata. Pričan nan kako mu je liva noga
odletila prvo livo pa desno osta je ležat na tle dok mu je pri padu
kaciga spasila glavu, odma su mu judi priskočili da mu pomognu, naša se i
dotur njegov susid sredija mu je nikako slomnjenu nogu poveza i je sa
dvi daščice, a on njima govori, ma ostavi bolan nogu i daj jednu cigaru
da dođen sebi, koja san ja pegula, govori jednu mišancu travničkoga i
dalmatinskog izričja, meni draga mišanca. U sobu je donija živosti i
smija počela je zafrkancija sa sestrama ali vrlo pristojna, crkavale su
od smija. I još mu govorin ma daj kalaj malo, pričaš previše, mašeš
rukama i dižeš cirkulaciju krvi, ma ne boli, kaže on bolit čete kažen mu
ja kad ti ta anestezija ča si je u kralježnicu dobija popusti. Najagore
mu je bila vožnja iz Omiša do Splita, šofer ambulantni kola vozi livo
pa desno a noga strašno boli i kaže mi da u ovakin slučajevima bi triba
plicajac na motoru da čisti cestu isprid sebe, kad se more Kosorici onda
more i ozljeđenima. A tu u sobi je bija još jedan pacjent koji je
smrska petnu kost kad je pa sa zida. Tako da smo bili konpletni. Deseta
je ura dotur Čukelj dolazi u zanju vižitu, sa svima progovori rič, mene
pita kako je, jema li fibre, nima kažen ja a on meni moš sutra poč doma.
Sad čete se vi pitat ma u čemu je onda bija problem sve je dosad išlo
po loju, ma znan da nima problema, osin ča mi je na otpusnome listu
napisano da je bila liva Ahilova tetiva i ča je tribalo ič iz jednega
kraja KBC-a na drugi jerbo ovi doli nimaju konpjuter i osin tega nima
nikoga ko zna napisa otpusni list, svašta, onda opet jedan dokument ovod
a drugi dokument tamo na drugi glavni ulaz. Koliko in je tribalo da se
na bokunič karte napiše da mogu poč doma moga san iskrvarit. Ponavjan
sestre na traumi su prva liga, uređenje soba je ajde recimo da more
proč, ali birokracija to je za nevirovat. Največa fora mi je bila
operacijona sala, sve je u zeleno a ekipa je raspalila rock and roll i
kad se uvatidu rizanja parilo je da san u nekoj TV seriji, ma tako i
triba, znan da se za zdravje ne triba zahvaljivat ali ipak ekipa fala
van, jaki ste, vi ste EU standarde odavna postigli samo još da se
birokracija dovede u red i sa nikoliko pinela i važi piture se sredu one
bolničke sobe onda moremo u nove radne pobjede.