dalmatinske konobe # wijnkelders

I tako se mi po običaju nađemo da bi mogli bacit čagod u kjun...ovi put ka ono ja san organizira, jerbo san dobija još dva unuka...uh, teško nas je nagovorit...počeli smo sa soparnikom onako s'nogu i sa travaricon u ruku...a onda san evo napravija tingulet o'piletine sa verduron a bija je i tingulet od pileči krila u vareniku pa san in tek docnije reka da je to piletina svi su mislili da je nika divja tica...jerbo je bacalo na tingulet na zeca oli tako ništo...a da bi zadovoija i malo konkrentnije štumike meka san na gradela kobasica i kuvane pancete i ka je bilo gotovo sve zalija maslinovin ujen i posuja sa nasickanin češnjakom i petrisimulom...kruv je bija integralni od susida pekara, po običaju ludilo o'kruva...popilo se pet litri moga merlota i na kraju smo otvorili jednu dobro olađenu botiju o'ledene berbe i to je to...ekipa je išla ča a mene tokaje oprat pijate i ostalo...u nediju gremo sa jahtom na jednodnevnu đitu do Šolte i Krknjaša...vaja dat dobrodošlicu oveme najlipšeme moru i litu na svitu...Dalmatinskome...

Ne samo more škoji i žala vengo su ponos Dalmacije konobe i vina...a o prošeku neču ništa pisat, sve znamo...evo me u Primoštenu sad kad više nima furešti i kad je nestalo litnjega šušura lipo je malo lutat po kaletama...popet se do grobja i guštat u panoramskome pogledu...a vino, navratite u Primošten kušajte Babića...otvoreno je par konoba a ove bačve su van kod Jozefe ona van samo prodaje vino i prošek...sidi se na daskama koje su na bloketima a njena težačka ruka van ulije vino kojega je sama odnjegovala uh, veli su to trudi...Babić jon je sa Bucavca i tamo se mora lavurat na ruke, težak je to život...ovu konobu bi Primošten triba zaštitit ka lokalni brand...jednostavnost je vrlina a to je kod nas ritko kad bilo pripoznato...a ova Stara kuća van je u blizini Jozefe ovod se more užinavat...uostalome sami otkrijte čari ovega šesnega mista...

uvik san reka da je ovo vrime najlipji dil godine...nakon babjega lita bilo je još malo točavanja i onda je došlo vrime da se vade sudi i pripremaju za jematvu...nakon jematve, spravjanja i zrijanja vina je doša red i na pečenje rakije...skupi se ekipa oko kotla i svak ispeče svoje, niko uvati manje niko više...pa onda stalno kušavanje, ola če ti je dobra ove godine a uvik se nađe i koja suva smokva oli mendula...a ja san ove godine uvatija desatak litri loze, čiste ka suze...gradacija je 40 %...a evo san ubra i smričke gori u brdu a sa Šolte san od sestra dobija rogača za rogačušu...još me čeka branje maslina ali o temu drugi put...ma reka san van, jesenji gušti sono šekondi...a sad povirite doli kako to izgleda...