Entries tagged as ciovo
gastronom...bon vivant...biznismen...prijatej...
davno je to bilo 19.10.1978 to je bija dan kad smo moj konpa N.T. i ja otvorili našu konobu u Nizozemskoj...ajde kliknite na konobu da vidite o čemu pišen...
priko puta naše konobe je bila jedna lipa butiga di su se prodavali pijati, zdila i sve ča triba za opremit kužinu oli restoran...evo van link o F. de R. on van je bija vlasnik o te butige...a mi dvoje pošto je još uvik vanka bilo lipo vrime mi bi van prije posla sili i čagod zalogajili...slučajnost je bila da san jedan put pripravija janječu potkoljenicu iz pečnice...sa dva tri iskrižana kunpira...malo lovora, bilega luka, mala grančica ružmarina i na po iskrižana kapula u kori koja je bila lipo ispečena...i onako uvatima mi rukon kost u jednu ruku a u drugu perunom ubadamo u kunpir i u salatu...a kruv umačemo u šug...a kraj nas na bačvi koja je bila ka stol stoji demejana crnega vina...morali smo malo razbucat ovo misto nek se počme govorit o nama...judi prolazidu a mi ono zadubjeni u spizu neobadajemo...a svit je kulturan i kaže dobar van tek naravski da govoridu po olandeški...fala, fala odgovaramo i nazdravjamo...i tako smo mi upoznali našega susida o'butige / o'pijati...sija je kraj nas dali smo mu bukaru i od onda smo cili život zajedno...bija je on puno puta i u Trogiru...ma nikad ne more zaboravit kad smo bili kod Đanga u Dugu na južnoj bandi Čiova...ma svitu moj kad su se ribari vračali u porat mekli bi kašete sa ribon na mul a riba se još uvik koprcala...spustimo se mi doli do mula a Đango njemu reče samo ti meni kaži koju češ ribu za večeru i ta če lipo na gradela...ostalo je povjest i priča koja svake godine ponavjaja...za njega je taki doživjaj nezaboravan...eeee, moj gospon Bajs to van je turizam kakvoga nan fali u Dalmaciji...
a naš amiko još uvik jema butigu i trgovinu na veliko i snabdjeva puno restorani sa biranin porcelanskin pijatima, pijadelama, čikarama i još puno tega...a ovo lito če opet do Đanga...
svi ovi litrati su van napravjeni u kužini moga prijateja...znamo se mi malo zaletit oni kod nas i mi kod nji pa guštat...a dalmacija...ma za nju nima problema pokazat čemo mi svitu kakva je...
cooking classes and cooking tours in croatia
blago dalmacije...
Svitu moj ima raja na zemji, nije da san van ja virnik, suprotno, ali moran duperat ovu rić.
Kad se priđe Trogirski most i krene prima Okruku onda poviše lučice Toč vazmete prvi desni odvojak prima Okruku Donjemu, prvo se vozi između nakaradni apartmanski zgradurina da bi se onda nakon nikoliko kilometri vožnje došlo do prvi kuća e to van je Okruk Donji.
E sad triba malo pripazit nakon jedno dvista do dvistapedeset metri triba skrenit na livo e tu livo kod male crikve van počima ulaz u raj. Lagana vožnja od jedno šesto metri i onda se lipo parkirajte, duboko udahnite i vazmite digitalku oli kanočal...divota...
Isprid vas na horizontu je livo Šolta a desno su isprid Maslinice mali škoji, desno od škoji su Krknjaši a iza je Drvenik Veli pa daje na zapad Drvenik Mali a malo bliže na desno je ulaz u Viniščku valu.
Livo isprid nje su Klude a livo van je otočić Kraljevac, istočno od Kraljevca je odpivana Fumija. Iza nje, ma boje je reć Umije je Brač.
Ma još san ništo zaudobija iza škoji o Maslinice se vidi bokunić Visa a i koliko se mogu sitit i Svetec, ali triba bit lipo vrime o bure. Mi smo sritni da tu moremo nač raj za svoj gušt, tamo se zaletimo kad nan triba mir i guštanje u prirodi.
Dokle če ovi mir durat, ko zna, okolo se na veliko kupuje Rusi, Englezi i naši tajkuni...ča se tu more prominit, ništa, pun mi je kufer ovi ča peru lovu.
Friška riba, malo kruva, dec maslinova uja, dobro vino i dobro društvo, jednostavnost i jedino ča je tamo glamurozno to je pogled i opet pogled...reka san van raj na zemji.
cooking classes and cooking tours in croatia culinary croatia
konoba duga...oaza spize i mira...
je judi moji priznajen ovi post je čista reklama...ali mirita...štorija van ovako počima...u ona ratna i poratna vrimena...mio amiko joško radić u daljnjem tekstu đango je na najlipšemu mistu na jadranu na njegovoj didovini...#...ovo su van moje riči nemojte njega napadat...#...počeja klesat juti dalmatinski kamen...prvo kraj mora di je napravija šesne kamene stoliče i banke...pa onda prima gori suhozid do suhozida...malta se ne vidi sakrija je furba da bude jako i kvalitetno ali da ostane dalmatinski ugođaj...a na misto di je bila mala ribarska kučica je počela nicat šesna dalmatinska konoba...kad bi koji suhozid bija gotov nasuja bi đango zemje i posadija masline smokve i lozu a snježana đangova supruga bi sadila ružmarin lavandu i cviče...dica frane i toni su još bili mali ali bi i oni dodavali bovane koje je đango klesa i zida...marende i obidi su se pravili u škrape na malo lozine oli česmine i to na gradela i tronožac...ali onda nije bilo puta...zato se puno tega moralo nosit da bi te kosti zabolile...ajde i brodon se znalo donit čagod krupnega...kad je probijen put odma je bilo lakše za dolazit i lavurat...bila je to vela fatura ali je sve napravjeno sa jubavju i sve se sjubilo sa prirodon i tako svitu moj malo po malo...konoba duga koja je dobila ime po istoimenoj vali...je postalo kultno misto di je užitak doč i uteč od buke i betona...di su nezaboravni zalazi sunca...sa terace se vidi ajmo prvo sa live bande...šolta pa onda umija...do nje van ima deboto trista metri...pa krajevac...desno je branac a u dajini se vidu klude i oba drvenika...a liti...ma svitu moj koja beleca puno brodi i to od oni moderni do oni meni najdraži stari trabakula koji su ka mali ploveči oteli...pogotovo svakega petka prije nego akoštaju na trogirsku rivu...tu je fureštima zanje banjanje...desno van je vala duga di okruški ribari akoštaju i di se uvik more nač friške ribe...ajmo sad opet nazad do konobe...uz gradela je meštar bare koji van spravja ribu i bifteke za prste lizat...a u ribarskoj kučici je snježana kraj špakera odakle izlazidu buzare manistre škampi i ostale delicije...na teraci poslužuju vlado i frane...a toni je doli na plaži...đango je smiren i nenametljiv a ča je najvažnije pravi domačin sve drži pod kontrolom...stari je on ugostitejski lisac...u doba "mraka" je bija vlasnik isto tako poznate konobe fortin u trogiru...mi smo zajedno išli u skulu di se učilo kako triba lavurat u turizmu...onda su kamarijeri znali po par jezika i u to vrime nije svak moga brez diplome lavurat ovi posal ka ča se sad lavura...skužajte me vidin da san iša vanka škvare počeja san filozofirat još če mi niko počet pripetavat da san niki nostalgičar...ma evo me opet na čiovu...neču van više pisat o konobi neka van litrati govore...a iman van još ništo reč...oni spaček ispod masline...da objasnin mlajemu naraštaju to van je citroenov tonobil...mi bi odmotali krov i onda bi u vožnji zvizdan tuka u glavu...on van je bija od moje supruge i mene...dugo smo vrimena sa njin điravali priko visa korčule hvara brača do dubrovnika sve smo prošli...ali kad mu je došlo vrime mirovine onda smo ga donili đangu i mekli ga između maslin...sad je posta atrakcija...misto di se furešti kraj njega litravaju...a sad ču van napisat kako se more doč do tega raja na zemji...ovako prođite trogir i nakon veloga čiovskoga mosta skrenite desno prima okruku rvaski van piše okrug ali van je to isto ka i okruk i nakon lučice toč uvatite odvojak za okruk donji...nakon zanji kuča ima jedno dvista metri van je tabela di piše konoba duga...tu skreniti livo ima mali brig di je bokunič asfalta...a onda počima avantura...vožnja po makadamu do južne bande čiova...al ne brinite svudi su van tabele konoba duga tako da nemorete zalutat...ostanite cili dan more se lipo parkirat ima puno ladovine a plaža za banjanje je ka iz bajke a za popit i poist nima problema...pozdravite mi snježu đanga i ekipu...zdravi i veseli bili...
