Dalmacija moja inspiracija

je judi moji priznajen ovi post je čista reklama...ali mirita...štorija van ovako počima...u ona ratna i poratna vrimena...mio amiko joško radić u daljnjem tekstu đango je na najlipšemu mistu na jadranu na njegovoj didovini...#...ovo su van moje riči nemojte njega napadat...#...počeja klesat juti dalmatinski kamen...prvo kraj mora di je napravija šesne kamene stoliče i banke...pa onda prima gori suhozid do suhozida...malta se ne vidi sakrija je furba da bude jako i kvalitetno ali da ostane dalmatinski ugođaj...a na misto di je bila mala ribarska kučica je počela nicat šesna dalmatinska konoba...kad bi koji suhozid bija gotov nasuja bi đango zemje i posadija masline smokve i lozu a snježana đangova supruga bi sadila ružmarin lavandu i cviče...dica frane i toni su još bili mali ali bi i oni dodavali bovane koje je đango klesa i zida...marende i obidi su se pravili u škrape na malo lozine oli česmine i to na gradela i tronožac...ali onda nije bilo puta...zato se puno tega moralo nosit da bi te kosti zabolile...ajde i brodon se znalo donit čagod krupnega...kad je probijen put odma je bilo lakše za dolazit i lavurat...bila je to vela fatura ali je sve napravjeno sa jubavju i sve se sjubilo sa prirodon i tako svitu moj malo po malo...konoba duga koja je dobila ime po istoimenoj vali...je postalo kultno misto di je užitak doč i uteč od buke i betona...di su nezaboravni zalazi sunca...sa terace se vidi ajmo prvo sa live bande...šolta pa onda umija...do nje van ima deboto trista metri...pa krajevac...desno je branac a u dajini se vidu klude i oba drvenika...a liti...ma svitu moj koja beleca puno brodi i to od oni moderni do oni meni najdraži stari trabakula koji su ka mali ploveči oteli...pogotovo svakega petka prije nego akoštaju na trogirsku rivu...tu je fureštima zanje banjanje...desno van je vala duga di okruški ribari akoštaju i di se uvik more nač friške ribe...ajmo sad opet nazad do konobe...uz gradela je meštar bare koji van spravja ribu i bifteke za prste lizat...a u ribarskoj kučici je snježana kraj špakera odakle izlazidu buzare manistre škampi i ostale delicije...na teraci poslužuju vlado i frane...a toni je doli na plaži...đango je smiren i nenametljiv a ča je najvažnije pravi domačin sve drži pod kontrolom...stari je on ugostitejski lisac...u doba "mraka" je bija vlasnik isto tako poznate konobe fortin u trogiru...mi smo zajedno išli u skulu di se učilo kako triba lavurat u turizmu...onda su kamarijeri znali po par jezika i u to vrime nije svak moga brez diplome lavurat ovi posal ka ča se sad lavura...skužajte me vidin da san iša vanka škvare počeja san filozofirat još če mi niko počet pripetavat da san niki nostalgičar...ma evo me opet na čiovu...neču van više pisat o konobi neka van litrati govore...a iman van još ništo reč...oni spaček ispod masline...da objasnin mlajemu naraštaju to van je citroenov tonobil...mi bi odmotali krov i onda bi u vožnji zvizdan tuka u glavu...on van je bija od moje supruge i mene...dugo smo vrimena sa njin điravali priko visa korčule hvara brača do dubrovnika sve smo prošli...ali kad mu je došlo vrime mirovine onda smo ga donili đangu i mekli ga između maslin...sad je posta atrakcija...misto di se furešti kraj njega litravaju...a sad ču van napisat kako se more doč do tega raja na zemji...ovako prođite trogir i nakon veloga čiovskoga mosta skrenite desno prima okruku rvaski van piše okrug ali van je to isto ka i okruk i nakon lučice toč uvatite odvojak za okruk donji...nakon zanji kuča ima jedno dvista metri van je tabela di piše konoba duga...tu skreniti livo ima mali brig di je bokunič asfalta...a onda počima avantura...vožnja po makadamu do južne bande čiova...al ne brinite svudi su van tabele konoba duga tako da nemorete zalutat...ostanite cili dan more se lipo parkirat ima puno ladovine a plaža za banjanje je ka iz bajke a za popit i poist nima problema...pozdravite mi snježu đanga i ekipu...zdravi i veseli bili...

možda pari malo pripotentno...imat svoj arboretum...ma neka svak misli ča oče nama je ovo raj na zemji...ovod imamo desetak maslina i nikoliko borova koji nan pravidu sčetu jerbo maslina neče ispod bora...ali je zato liti takva ladovina da nan triba maica kad pune meštral...tu su posađene mediterenske

kulture...imamo...kaktuse...peruniku...šparoga ima ka u priči...na proliče je fešta od šparoga... kad sve počme cvitat...ludilo... ...lavanda...ružmarin...mirta...buhač...ruta...smrduljac...mastrinka...agava... puzavac...egipatski orij...smokva...oleander...lopočika...nikoliko trsa loze...a agrumi su doma u pitaru pa ču i uskoro stavit u zemju..a sve ono ča je na parceli san pustija da raste samo malo pomažen prirodi da mi druge biljke ne zaguši...doli je mikro klima...deboto grad dva višja nego u trogiru...iz izraela san ponija jednu gomoljku i tamo je posadija...kad procvita moran vidit na wiki kako se zove...lani san između bovana stavija đirane...lipo se razviju...a u škrape iman puzavca agave i perunike...na nikoliko mista u škrape ima kapara a svudi raste matar...doli je u svako godišnje doba lipota...samo ča mi liti ovi tajkuni na ovakin jahtama dok obidvajemo malo kvare pogled...zato mi je oni trabakul sa fureštima i domači ribari boje društvo...supruga čita knjige i brine se za spizu...a ja san stalo u nikome poslu... tamo se zaletima svako malo...aaa iman još ništo...špekulanti su počeli sve okolo da kupuju...sad je zelena zona a ča če bit kad se sve rasproda i kad tajkuni započmu lobiranjen da bi moga počet kur.in pir...

svako misto u dalmaciji ima svoje gustirne...obično je u selu bila jedna vela di bi svi miščani uzimali vodu...a građene su i male na vrtlima težaka di se uzgajala verdura oli masline...nih bi tribalo zaštiti i proglasit spomenicima truda naših pradidova kojima život nije bija lak...ova je snimjena na otoku čiovu iza one šesne crikvice okružene čenpresima u okrugu donjemu...to van je na putu prima vali pirčini...a vala pirčina je raj na zemji...