Dalmacija moja inspiracija

Za vrime naših lutanja po svitu mi je ovo jedno ajmo reć najlipše misto ča san vidija...vlasnik ovega imanja je proda svoju agrarnu firmu i zainatija se da če napravit svojoj familiji đardin iz snova...bageron je iskopa dvi vele rupetine i tin materijalon je povisija cili teren...a u rupe je pustija vodu i napravija dva mala jezerca, mostić a jema i mali otok...a sve skupa je to imanje na jedno dva hektara...voda u jezercima je čista ka suza tako da se naš poznanik u njemu i točaje...a ova batela je za romantične đirade...svudi u oveme đardinu su postevjeni umjetnički kipovi koje je skladno ukonponira sa prirodom...isprid ville je velebni travnjak od jedno ijadu m2...a malo daje iza jezera je još jedan još veči travnjak...tako da unuci mogu igrat balun ka u prići...a svi putići se koriste i za jogging...svudi je cviće, cviće i ponovo cviće...nemoguče koja lipota...na kraju imanja je i šuma di je napravija staze i di je rasvjeta tako da se more i noću prošetat a i cilo imanje jema neupadljivu rasvjetu...tu su još i desetak koza u jednam ograđeneme dilu ajmo reć tri ijade m2 samo za koze a i kokoši jemaju isto tako dosta prostora pogotovo jednu kapunjeru koja bi komodno mogla bit mala vikendica...vočnjak sa trišnjama, ribizlama, malinama, kupinom...onda povrtnjak, tamo san vidija ciklu, karotu, kunpire, biži, bob, poriluk, salate, kapule...a trokrilni plastenik je sa lozon, jagodama, pomidorama, kukumarima, tikvicama, balancanama atu je i desetak agava...vlasnik se bavija sadnjom i trgovinom lukovica od cvića i odlučija je da sve proda i uvati se ovega posla...ova familija nikad ne ide na godišnji odmor a pitan se zašto bi i išla kad in je sve kraj kuće...evo van fotkica pa guštajte mi smo pali u afan, ma koji posal i koja lipota... 

evo ovod nikoliko litrata o cviću ovo je velika fatura, puno se lavuraje ručno...kad se tulipani počmu rastvarat onda in se rukamo skidaju svitovi dabi lukovica bila kvalitetnija...najboje podloga za uzgoj lukovica je salbun...dabi se pripremija teren vaja po metra zemje iskopat i prodat i za te pineze kupit kamione i kamione salbuna...kad se salbun kvalitetno prihrani tek onda se megu sadit lukovice...kad su lukovice u salbunu onda se sve pokrije slamon da nebi lukovice uvatija mraz...krajen zime počimadu lagano izlazit vanka sve do cvitanja...prid lito se vadidu iz salbuna i onda se tisuče školaraca zaposli pa i odvajavu jedan od druge sortiraju i spremaju u magazine i sušare di se suše pakuju ...to bi otprilike bija posal...firme koje se bave pakiranjem, trgovinon te lukovice na burzama kupuju i transportiraju po cileme svitu...a salbun se opet priprema za sadnju u tako svake godine...triba proč par godina da bi se ista lukovica posadila u isto poje...triba svake godine birat drugo misto za sadnju...tako da se more garantirat kvaliteta...

Ona stara glasi više znaju čovik i tovar vengo samo čovik e tako je i ovod...nije da je amiko Marko koji če mi pomagat tovar nego oboje više znamo nego ja sam...puno smo mirili, škicirali, dva puta računali a ja san se i raspitiva di je drvenarija najpogodnija za takujin...eto kad se malo zbroji pa se zaokruži na gori, jerbo če uvik bit čagod nepreviđenega, ispalo je da ču jedno 3 ijade kuniča morat ugradit u ovi moj pla / caklenik...ma več jeman ništo materijala ali ipak se skupi ti troškova...a daske koje ostanu se mogu lipo duperat za napravit škancije oli radne stole...ali o temu malo kasnije...i još ništo di su planirane one dvi ponistre koje su livo i desno od ulaza e tu ču montirat i to poviše svake ponistre po jedno vitražno caklo u raznin bojama koja su zabrtvjena u olovo...to san nabavije za sitnu lovu na jedneme buvjaku u Amsterdamu a vitražna cakla su stara sigurno jedno osandesetak godin eto konačno če dobit svoje novo misto več vidin kako če sunce unutra bacat lipe boje ...ali polako prvo vaja rizat masline, pa rizat odrinu o'grozja a i amiko Marko jema dva vinograda koja vaja sredit e tek onda se moremo uvatit lavure...za otelski smještaj za debele i tanke takujine u Splitu i okolicu povirite ovod...