Dalmacija moja inspiracija

Šaje mi sestra mailom ove litrate i piše...evo mi je moj ribar doša doma jemamo friški arbuna daj zaleti se navisila san juvu samo još triban dodat šaku angriza i posut malo petrisimula...a ostalo čemo poist lešo...za maslinovo uja ne brini ma plivat če one ka da su u moru... ja jon odgovaran evo več letin i nosin kruv, vino...a jeman i glavicu kristalne salate...svitu moj ostalo je povjest...ko more ovo platit...ma samo mi u Dalmaciji...evo van ovod još malo o spizi...

Sičan se vrimena kad je bila ona država onda smo, mislin na njezin ondašnji dil HR, bili veliki izvoznici babybeefa u tadašnju Europsku Zajednicu...meso je bilo strahovito visoke kvalitete i tako je i dan danas...EZ je to onda pripoznala jerbo je več tada počela potražnja za kako se to danas rado kaže ekološke spize...beštije su jemale sasvin solidan život i ishranu sve do bikarenja...u današnje vrime sa novin zakonima EU nije lako dobit ti EKO predikat puno se užanci vaja držat ali sve se more kad se oče...stočari u EU se okriču prime temu načinu uzgoja goveda...iako to još nije dovojno prisutno naspram intenzivnega načina stočarstva ali ipak u procentima se uzdižu tako da intenzivno stočarstvo lagano gubi teren...a mi, di smo mi ostali...HR stočarstvo je nakon rata pritrpilo promine...rat je sve uništija tako da je izvoz babybeefa nesta, nima više respektabilnega izvoza i to je cina koju moramo plačat nakon propasti velikih firmi tijekom i nakon rata nadaje našin neznanjen, bahatosti, tramakavanjem, tajkunizacijom, lupeštinom i nezainteresiranosti...zanji godina sav biznis gre na kratku relaciju, kad se samo sitin kako je prije Gavrilović salama prijala a kako sad to je ka nebo i zemja oli Paški sir...a di je tek Lečevački sir kojega san prodava u našoj Konobi u Niskozemskoj a one sirane u Lečevici više nima. Ponuda je nedovojna došli su niki drugi igrači koji više duperaju šminku vengo kvalitetu sad je pakovanje IN a ono ča je zamotano je kako tako...a i proizvodnja je taman za godišnje potribe dva do tri malo veča restorana...hm, neš ti proizvodnje...prije si jema kvalitetu ali je zato marketing bija strava...nemojte me sad vatat na jugonostalgičarsvo, ma to nima veze sa ovon temon...radi se o čisteme biznisu i održavanju visoke i konstantne kvalitete proizvoda...ča pri s tin počnemo bavit to boje za nas, prid vratima smo EUe a tamo su zakoni tržišta nemilosrdni samo najboji mogu opstat i zadržat pristojnu cinu...i na kraju, ovi litrati ovega junečega fileta kojega san lipo iskriža su van dokaz da kod nas jema još lipi i visoko kvalitetni bokuna mesa...gledajuči u moj takujin ovod je tako prihvatjiva cina da je za nevirovat...neka me skužaju oni ča jemaju malu penziju da ovako pišen, znan da in nije laka...ali gledajuči globalno onda jemamo ništo ča je u svitu po zlato a kvaliteta je vrhunska a ovod kod nas je upo cine uspoređujuči sa cinama u EU...babybeef oli ti junetina more bit naš veliki adut zajedno sa ekološkon verdurom, maslinama, vinom i da daje ne nabrajam...nažalost nima interesnega udruživanja i stvaranja brenda i njegovanja istega sve je pomalo kanpanjski krene pa stane i rascipkano je svak bi tija ča prije napunit takujin...ščeta, da ovako ekološki čista nan Domovina sa velikin mogučnostima nije u stanju da sama sebe narani vengo se spiza mora kupovat u EU...i to ona B klase...žalosno...vrlo pozitivni pomaci su u maslinarstvu, svake se godine sadu novi maslinici i diže se kvaliteta uja i pojavjujemo se na prestižnim lokacijam i u temu biznisu san optimista...a mogučnosti ekološke proizvodnje raznoliki proizvoda su nan izvanredne ali prvo ovod vaja prikinit protektcionizam od uvoznika hrane i domačem rataru, stočaru, maslinaru, vinogradaru, vinaru oli ribaru pružit optimalne mogučnosti proizvodnje i zdravu konkurenciju...e moj Ministre ajde malo po svitu i nauči lavuru...a dotle čemo mi guštat u lipeme filetu od domačega goveda ali svitu moj sa desetak goveda od ovega stočara ne more se živit...paradox ostaje daje kod nas tako visoka kvaliteta mesa da čovik to ne more virovat pogotovo kad se uzme u obzir kvaliteta i cina...ma da van pravo rečen onako egoistično, baš me briga, jema u Domovini judi u ministarstvima koji su plačeni da bi se u HR razvija pravi ekološki izvozni biznis...a ja san ove bifteke lipo smota u foliju i u sa njima u duboko...a kako če izgledat kad i spravjam o temu drugi put...više o spizi jema ovod

Ovo nan je tako lipo leglo da san odlučija da ovu ricetu podilin i sa ostalin sviton...onda ovako, dvi balancane ogulin i izrižen na male bokuniče...četiri sridnje kapule izrižen na sitno...šaka petrisimula isto tako...češnjak jedno četiri režnjiča u sitno...konšerve, nestalo mi je moje domače pa san vazeja ovu di je ona korupcija i tramakavanje sa lovon oli tako ništo...kozice su iz Jadranskega mora okolo Lastova...naše maslinovo uje zagrijen, dodan balancanu pustin da se malo zalipe pa i onda promišan da a se i na drugu bandu zarumene...balancanu gurnen na kraj teče i dodan kapulu...nek dobro zažuti...petrisimul, češnjak, lipi angriz za rižote, sol i papar...dobro promišan i zalijen sa vručin ribjin temeljcen ali san prije mišanja doda jedno tri žlice konšerve...kad sve počme dobro kuvat nastavin sa mišanjen...onda se priko tega nagrata tvrdega sira i to jedna obilata čikara...nastavjan mišat i pazit da angriz bude malo mokar i malo suv...ma to van je cila filozofija, rižot oli ga znate spravjat oli ne, nima tu drugega...vaja pogodit kad angriz bude gotov a da rižot ne bude vodenast triba da je onako lipo gust, malo kremast ma taman za poist...kad je gotovo ostavin poklopjeno jedno pet minuti brez vatre...skinen poklopac dobro promišan i to van je to...evo svitu, salata je iz vrtla iza kuće samo smo ove male pome kupili a vino je doli iz konobe...bili nan je puno lipo...i još ništo one balancane se više ne mogu pripoznat zajedno sa kapulon su se raskrabile i sa angrizom se spojile u ništo novo, ništo ukusno, ništo ča mami, to je ono ča mi zovemo gastronomija...naču daje sve znate...ajde za spizu povirite i ovod...a za otelski smještaj u splitu i okolici i to za sve takujine morete povirit ovod...