Dalmacija moja inspiracija

Posal dobro napreduje...vazeja san metlu i škovaceru pa malo sredija tavane...skupilo se tega materijala...ma šuta je ka u prići...evo je i drugi zid doša na red a ova buža u zidu če mi dobro doč u nju se more meknit čakod dekorativnega možda stari šumpreš oli koja starovinska vrčina a triban nabavit i jedan grezi pločasti bovan koji če taman stat u ovu bužu a ostavit ču sprida i malo korniža nek bude lipo za oko...malo san inspektira ove daske o'tavana ma nji bi najrađe sačuva...za sad san optimističan nidi nima crva ali inspekcija još nije gotova...ova vrata ču popravit štukat i piturat i ona če nan bit za u banj...evo san naša i ovu tavu za pečenje sirove kave...ma to van današnja mularija nima pojma kako su naše matere sa ovin "strojen" pržile kavu i stalno bi poviše vatre vrtile na onu crvenu ručku...a kava je bila sive boje i moga si je u butigu kupit i to refužo bila je jeftinija od pržene...ajme kako bi kuća lipo vonjala...a i stari ruzinavi mlinac za kavu je bija u jedneme kantunu na šufitu...evo van i jedan litrat Kaštil Sućurca a vanka vrime eto nikakvo ali i temu če doč kraj...

Lani san ima obaveza tako da nisan moga bit u Kambelovcu na prvoj fešti vinara iz Kaštela. Ali san ove godine od gušta sve refa. Kad smo došli na Cambijevu pjacetu dobija san pravi dojam, svitu moj ovod triban bit, ovo je ono. Ideja da se kupi čaša sa boršinon je prava, praktična je i ostaje ti lipi suvenir.

Nakon đirade po pjaceti bija je red da se čagod i kuša. Sa crnin vinima nismo imali problema ali su zato opoli i bila vina bili malo problematični za kušavanje. Kod jednih je vino bilo mrzlo jerbo su ga držali na ledu a kod drugih je bilo teplo. Tako da su u startu svi vinari bili u neravnopravnemu položaju. Možda bi za slijedeču godinu bilo dobro organizirat kušavanje na slipo, prostrit jedan veli stol nasri pjacete i vina kušavat koja su sva u istin bocama i označena samo sa brojevima...i tu meknit jedno 4 do 5 veliki šterika za ocjenu boje i bistrine...onda dvi tri pijadele sa bokuničima kruva a inčune i sir ne mečat. A vajalo bi pripremit i nikoliko siča da se vino more da mi prostite na ričima ispjuvat. Ovako kako je sad bilo nije bilo objektivno ocjenjivanje.

Meni i mojoj bojoj polovici je opol od Ivana Kovača - Matele bija vrhunski, lipa boja, tanina pinkicu, puna justa, ajmo reč da je ti opol bija tako dobar da bi se i Francuzi iza uva počešali da su ga kušali. Crljenak Ivice Radunića je bilo lipo izneneđenje, Crljenak je kad ga usporedin sa Zinfandelima koje san dosad pija puno obečavajuči još če proč vrimena dok se ne stvori harmonija, vidit čemo kako če se razvijat, ma baš san se u zanje vrime pita kako stoji sa Crljenkom koliko san moga peškat neče ga bit puno. Rožalin od vinara Vlade Perišina je ugodno otkriče, ma taman za lipi osobiti poklon.

Neznan koliko su Kaštelani upučeni u zakone EU ali to van ugrubo izgleda ovako, svaka nova članica EU donosi u dotu onoliko hektara vinograda koliko i u momentu kad postane član EU jema posađeno, kasnije se mogu vinogradi samo obnavjet ali novi se ne smiju sadit. Ovo važi za vinogradare koji se profesionelno bave tin poslon. Za osobne potriba neznan, koliko če se naši političari potrudit i to bude zaštičeno, e to bumo videli. Zato je sad bitno da se ča više površina zasadi sa vinovon lozon. Triba sadit Crljenak jerbo je brand Zinfandel tako poznat pa se sa dobron marketinškon kanpanjon more Crljenak, Kaštela i Zinfandel lipo prizentirat u EU a da ne govorin u SAD jerbo su Jamerikanci ludi za svin di se more dil njiove povjesti isplest sa Europskom.

Dragi moji Kaštelani vodite računa da če vas bogati Rvacki vinari prinit žedne priko vode. Onda ovako, prvi Crljenak prispije na Makarskoj Rivijeri a onda na Hvaru a bit če ga na još više mista. Ma vi moret trubit da je on autohtoni i da je DNK analiza bila u Kaštilima ali marketing je ništo drugo. Zato je vrime prispilo da se udružite i da na ča više površina zasadite Crljenak, nadaje nebi bilo loše da se date na investiciju gradnje jedne moderne vinarije di bi se Crljenak crni i Crljenak opol odnjegova i pod zajedničkin logotipon donija na tržište. Zaboravite na konobe veličine 3 do 4,5,6 ijade boca ja san toliko vina prodava, naravno uz spizu, u mojoj Konobi u Nizozemskoj na godinu dan.

Triba sist za stol i dogovorit se, ima da se sve do Kozjačkoga kamenjara zeleni od loze. Klima je prava, zemja je čista, Crljenak se ovod rodija, Zinfandel ka brand je priznat u svitu, znanje je prisutno, a tržište van je prid noson...nima čekanja. I dajte konačno pokrenite inicijativu da se na ulazima u Kaštela ajmo redom Plano, magistrala, Zračna luka, Malačka, Solin, Marina Kaštela meknu veliki panoi di bi naprimjer pisalo Zinfandel...born in Kaštela oli temu ništo slično, brand Zinfandel je tako poznat da ga se stalno triba spominjat sa Crljenkom i Kaštelima.

Sad bi malo o etiketama ka prvo skidan kapu vinaru Vuini izvrstan logotip kojega dupera na svaku botiju, tako i triba. A bilo je i etiketa koje su navrnuti meštri priko konpjutera napravili, ma tako se ne lavura. Uostalemu zakon propisuje ča sve mora bit na etiketi. I na kraju nebi bilo loše da se priporuči dreskod...jerbo i je tu večer bilo puno u kratke gače i japanke ma razumin je da je lito ali da je barenko obučena maica ali eto na pjaceti je je pa ko in more zabranit.

Lutajuči Dalmacijon ne mogu odolit da ne zavirin na skrovita mista naši kaleta, crikva i ostalega kulturnega blaga, da vidin svu lipotu kulturne ostavštine koju su nan naši preci ostavili na čuvanje i korištenje.

Take detaje i lipotu tribamo čuvat ka zjenicu oka. U nikin mistima se to dobro radi a ima i mista di je taki nered da bi in tribalo zabranit bavit se upravjanje sa miston. Ma nije samo da se zanemaruje kulturna baština nego se spotiču ideje revitalizacije taki.

Kaštela imaju puna dvoraca i kaštilaca koje Grad nije moga oli nije tija, ko če to znat, da i otkupi. Nije da se nije ništa učinilo ali se uvik moglo više.

Projekt Cippico u Kaštelima je posta sinonim za loše gospodarenje resursima i očiti primjer da liva ruka nezna ča radi desna. Tako da je to sve ostalo tužno da tužnije ne more bit.

Naši lokalni političari bi uvik tili ostavit čagod za slijedeču generaciju. U Splitu jemamo stadion Poljud i konpleks bazena, stravično je kako se odnosimo prima tin materijalnin dobrima.

A tek poslovni centar Gripe ex-Koteks onod je strava i užas. Ajmo se kladit da če okoliš onega crnega kapsila u Lori dočekat istu sudbinu. Dok se niko od političara ne siti da ponovo triba organizirat svjetsko prvenstvo pa makar ono bilo nazvano "Pišanje uz vitar" da bi se izmuzla porezna lova od puka i sve se malo naglancalo.

Kad če nan pamet proradit i da se uvatimo i održavanja onega ča smo sagradili. Ajde bilo je dosta za ovi put, rečem mi žena a ča bi ti tija prominit svit...a ja mučin i mučin...i mislin u sebi ima ona prav.

cooking classes and cooking tours in croatia

culinary croatia

www.luxurycroatianvillas.com