Dalmacija moja inspiracija

opet smo nazad u NL...čer se opet uvatila studiranja...arheologija...a pošto je i mama od dva sina...onda tribaju oma i dida i čuvat...a i mi tribamo sređivat naše posle...kod skradina je uvik gušt malo stat i popit kavu...a i u novi vinodolski se znamo zaustavit...doli di je lučica ima jedan šesan štekat...čao klonpe vidimo se na proliće.....................

aaa, moran van još ništo ispričat....na dan odlaska tamo nidi oko 8 uri ujutro upalin ja auto a u motoru mi ništo klapa...ma sinoč je sve bilo u redu bi san u split pojubit mater vratija se doma a sad mi klapa...nazoven servis ivančić u splitu...i stavin mobitel na haubu...ma je reče mi čovik sa druge bande...je klapa...i dok nisi reka keks sve su več organizirali...došla je vučna služba...pa onda do splita...priuzeli su auto i rečedu mi da če učinit ča je u njiovoj moči...mi smo išli do grada popit kavu...a onda prije podneva mobitel...šjor sve je sredjeno dođite ispeglat karticu...a po ure kasnije smo več bili kod dugopoja...ma koji servis... eto vidite ča van je bit doma...neznan bili se ovo moglo ovod u NL tako brzo sredit...dajte mi europu ali ovako malo po naši...još jedan put konplimenti...

kad se sin rodi i kad se dođe na babine onda se po nizozemskoj tradiciji serviraju okrugli baškotini sa malo masla i sa plavin bonbončičima za muške i roza za ženske...zetova mater koje je umjetnica je napravila ove dvi slike povodom rođenj svojih ( i naših ) unuka...stariji je za prvi rođendan dobija svoj portret u uljanoj tehnici na platnu...to smo obisili u našemu domu u trogiru...a dogodine na svetoga duju in moran ova klepetala da kupin...bit dida je lipa stvar samo ča te dica sataru kad i moramo čuvat...neka gušti su gušti...a ove klonpe su nan od čere...tamo nidi '74 di se spustili do grada...kad bi išli kroz kalete i priko spliske pjace judi bi se okričali jerbo je mala pravila veliku buku sa svojin klonpama...ajde bilo je puno lipo kad se tega sitin...