Entries tagged as konoba
kaštelanski vinari...i kušavanje...
Lani san ima obaveza tako da nisan moga bit u Kambelovcu na prvoj fešti vinara iz Kaštela. Ali san ove godine od gušta sve refa. Kad smo došli na Cambijevu pjacetu dobija san pravi dojam, svitu moj ovod triban bit, ovo je ono. Ideja da se kupi čaša sa boršinon je prava, praktična je i ostaje ti lipi suvenir.
Nakon đirade po pjaceti bija je red da se čagod i kuša. Sa crnin vinima nismo imali problema ali su zato opoli i bila vina bili malo problematični za kušavanje. Kod jednih je vino bilo mrzlo jerbo su ga držali na ledu a kod drugih je bilo teplo. Tako da su u startu svi vinari bili u neravnopravnemu položaju. Možda bi za slijedeču godinu bilo dobro organizirat kušavanje na slipo, prostrit jedan veli stol nasri pjacete i vina kušavat koja su sva u istin bocama i označena samo sa brojevima...i tu meknit jedno 4 do 5 veliki šterika za ocjenu boje i bistrine...onda dvi tri pijadele sa bokuničima kruva a inčune i sir ne mečat. A vajalo bi pripremit i nikoliko siča da se vino more da mi prostite na ričima ispjuvat. Ovako kako je sad bilo nije bilo objektivno ocjenjivanje.
Meni i mojoj bojoj polovici je opol od Ivana Kovača - Matele bija vrhunski, lipa boja, tanina pinkicu, puna justa, ajmo reč da je ti opol bija tako dobar da bi se i Francuzi iza uva počešali da su ga kušali. Crljenak Ivice Radunića je bilo lipo izneneđenje, Crljenak je kad ga usporedin sa Zinfandelima koje san dosad pija puno obečavajuči još če proč vrimena dok se ne stvori harmonija, vidit čemo kako če se razvijat, ma baš san se u zanje vrime pita kako stoji sa Crljenkom koliko san moga peškat neče ga bit puno. Rožalin od vinara Vlade Perišina je ugodno otkriče, ma taman za lipi osobiti poklon.
Neznan koliko su Kaštelani upučeni u zakone EU ali to van ugrubo izgleda ovako, svaka nova članica EU donosi u dotu onoliko hektara vinograda koliko i u momentu kad postane član EU jema posađeno, kasnije se mogu vinogradi samo obnavjet ali novi se ne smiju sadit. Ovo važi za vinogradare koji se profesionelno bave tin poslon. Za osobne potriba neznan, koliko če se naši političari potrudit i to bude zaštičeno, e to bumo videli. Zato je sad bitno da se ča više površina zasadi sa vinovon lozon. Triba sadit Crljenak jerbo je brand Zinfandel tako poznat pa se sa dobron marketinškon kanpanjon more Crljenak, Kaštela i Zinfandel lipo prizentirat u EU a da ne govorin u SAD jerbo su Jamerikanci ludi za svin di se more dil njiove povjesti isplest sa Europskom.
Dragi moji Kaštelani vodite računa da če vas bogati Rvacki vinari prinit žedne priko vode. Onda ovako, prvi Crljenak prispije na Makarskoj Rivijeri a onda na Hvaru a bit če ga na još više mista. Ma vi moret trubit da je on autohtoni i da je DNK analiza bila u Kaštilima ali marketing je ništo drugo. Zato je vrime prispilo da se udružite i da na ča više površina zasadite Crljenak, nadaje nebi bilo loše da se date na investiciju gradnje jedne moderne vinarije di bi se Crljenak crni i Crljenak opol odnjegova i pod zajedničkin logotipon donija na tržište. Zaboravite na konobe veličine 3 do 4,5,6 ijade boca ja san toliko vina prodava, naravno uz spizu, u mojoj Konobi u Nizozemskoj na godinu dan.
Triba sist za stol i dogovorit se, ima da se sve do Kozjačkoga kamenjara zeleni od loze. Klima je prava, zemja je čista, Crljenak se ovod rodija, Zinfandel ka brand je priznat u svitu, znanje je prisutno, a tržište van je prid noson...nima čekanja. I dajte konačno pokrenite inicijativu da se na ulazima u Kaštela ajmo redom Plano, magistrala, Zračna luka, Malačka, Solin, Marina Kaštela meknu veliki panoi di bi naprimjer pisalo Zinfandel...born in Kaštela oli temu ništo slično, brand Zinfandel je tako poznat da ga se stalno triba spominjat sa Crljenkom i Kaštelima.
Sad bi malo o etiketama ka prvo skidan kapu vinaru Vuini izvrstan logotip kojega dupera na svaku botiju, tako i triba. A bilo je i etiketa koje su navrnuti meštri priko konpjutera napravili, ma tako se ne lavura. Uostalemu zakon propisuje ča sve mora bit na etiketi. I na kraju nebi bilo loše da se priporuči dreskod...jerbo i je tu večer bilo puno u kratke gače i japanke ma razumin je da je lito ali da je barenko obučena maica ali eto na pjaceti je je pa ko in more zabranit.
skalopini...
Ovo nan je bila jedna od najboje prodavani riceta u našoj Konobi tamo nidi krajen sedandeseti godin onega vika...
More se spravjat od teletine i od svinjetine...teletina daje boji šug...
Glavni dodatak je dalmatinska kaduja i lovor...onda češnjak, ne kineski vengo oni domači sa pletenice...pa lipa juta kapula...petrusimul i selen su iz vrtla iza kuće...dupli a još boje je trodupli teleći temejac...pinkica integralnega brašna i to van je to...nima puno filozofiranja...papar i sol po voji...i uz skalopine dodat njoke i fešta more počet...vino judi moji vino, samo vino more ove gušte platit...
cooking classes and cooking tours in croatia
gastronom...bon vivant...biznismen...prijatej...
davno je to bilo 19.10.1978 to je bija dan kad smo moj konpa N.T. i ja otvorili našu konobu u Nizozemskoj...ajde kliknite na konobu da vidite o čemu pišen...
priko puta naše konobe je bila jedna lipa butiga di su se prodavali pijati, zdila i sve ča triba za opremit kužinu oli restoran...evo van link o F. de R. on van je bija vlasnik o te butige...a mi dvoje pošto je još uvik vanka bilo lipo vrime mi bi van prije posla sili i čagod zalogajili...slučajnost je bila da san jedan put pripravija janječu potkoljenicu iz pečnice...sa dva tri iskrižana kunpira...malo lovora, bilega luka, mala grančica ružmarina i na po iskrižana kapula u kori koja je bila lipo ispečena...i onako uvatima mi rukon kost u jednu ruku a u drugu perunom ubadamo u kunpir i u salatu...a kruv umačemo u šug...a kraj nas na bačvi koja je bila ka stol stoji demejana crnega vina...morali smo malo razbucat ovo misto nek se počme govorit o nama...judi prolazidu a mi ono zadubjeni u spizu neobadajemo...a svit je kulturan i kaže dobar van tek naravski da govoridu po olandeški...fala, fala odgovaramo i nazdravjamo...i tako smo mi upoznali našega susida o'butige / o'pijati...sija je kraj nas dali smo mu bukaru i od onda smo cili život zajedno...bija je on puno puta i u Trogiru...ma nikad ne more zaboravit kad smo bili kod Đanga u Dugu na južnoj bandi Čiova...ma svitu moj kad su se ribari vračali u porat mekli bi kašete sa ribon na mul a riba se još uvik koprcala...spustimo se mi doli do mula a Đango njemu reče samo ti meni kaži koju češ ribu za večeru i ta če lipo na gradela...ostalo je povjest i priča koja svake godine ponavjaja...za njega je taki doživjaj nezaboravan...eeee, moj gospon Bajs to van je turizam kakvoga nan fali u Dalmaciji...
a naš amiko još uvik jema butigu i trgovinu na veliko i snabdjeva puno restorani sa biranin porcelanskin pijatima, pijadelama, čikarama i još puno tega...a ovo lito če opet do Đanga...
svi ovi litrati su van napravjeni u kužini moga prijateja...znamo se mi malo zaletit oni kod nas i mi kod nji pa guštat...a dalmacija...ma za nju nima problema pokazat čemo mi svitu kakva je...
cooking classes and cooking tours in croatia
