Dalmacija moja inspiracija

Svako malo minjan lavuru...ne mogu samo tuč sa macon vaja se i odmorit...zato san uvatija željezni bruškin i počeja skidat garež...parija san dimnjačar...ali zadovojan san, ovo je tek početak, nakon bruškina dolazi nared karta devera i nakon postavjanja izolacije između greda prvo triba grede dobro ispinelat protiv crva i gamadi i onda dat završni transparentni lak...malo san se zaletija još nije vrime za to...i nakraju evo van litrat prima stadionu Poljud a na drugu bandu se vidi Kozjak...eto to bi bilo sve, a je san se naprašija...

Lani san ima obaveza tako da nisan moga bit u Kambelovcu na prvoj fešti vinara iz Kaštela. Ali san ove godine od gušta sve refa. Kad smo došli na Cambijevu pjacetu dobija san pravi dojam, svitu moj ovod triban bit, ovo je ono. Ideja da se kupi čaša sa boršinon je prava, praktična je i ostaje ti lipi suvenir.

Nakon đirade po pjaceti bija je red da se čagod i kuša. Sa crnin vinima nismo imali problema ali su zato opoli i bila vina bili malo problematični za kušavanje. Kod jednih je vino bilo mrzlo jerbo su ga držali na ledu a kod drugih je bilo teplo. Tako da su u startu svi vinari bili u neravnopravnemu položaju. Možda bi za slijedeču godinu bilo dobro organizirat kušavanje na slipo, prostrit jedan veli stol nasri pjacete i vina kušavat koja su sva u istin bocama i označena samo sa brojevima...i tu meknit jedno 4 do 5 veliki šterika za ocjenu boje i bistrine...onda dvi tri pijadele sa bokuničima kruva a inčune i sir ne mečat. A vajalo bi pripremit i nikoliko siča da se vino more da mi prostite na ričima ispjuvat. Ovako kako je sad bilo nije bilo objektivno ocjenjivanje.

Meni i mojoj bojoj polovici je opol od Ivana Kovača - Matele bija vrhunski, lipa boja, tanina pinkicu, puna justa, ajmo reč da je ti opol bija tako dobar da bi se i Francuzi iza uva počešali da su ga kušali. Crljenak Ivice Radunića je bilo lipo izneneđenje, Crljenak je kad ga usporedin sa Zinfandelima koje san dosad pija puno obečavajuči još če proč vrimena dok se ne stvori harmonija, vidit čemo kako če se razvijat, ma baš san se u zanje vrime pita kako stoji sa Crljenkom koliko san moga peškat neče ga bit puno. Rožalin od vinara Vlade Perišina je ugodno otkriče, ma taman za lipi osobiti poklon.

Neznan koliko su Kaštelani upučeni u zakone EU ali to van ugrubo izgleda ovako, svaka nova članica EU donosi u dotu onoliko hektara vinograda koliko i u momentu kad postane član EU jema posađeno, kasnije se mogu vinogradi samo obnavjet ali novi se ne smiju sadit. Ovo važi za vinogradare koji se profesionelno bave tin poslon. Za osobne potriba neznan, koliko če se naši političari potrudit i to bude zaštičeno, e to bumo videli. Zato je sad bitno da se ča više površina zasadi sa vinovon lozon. Triba sadit Crljenak jerbo je brand Zinfandel tako poznat pa se sa dobron marketinškon kanpanjon more Crljenak, Kaštela i Zinfandel lipo prizentirat u EU a da ne govorin u SAD jerbo su Jamerikanci ludi za svin di se more dil njiove povjesti isplest sa Europskom.

Dragi moji Kaštelani vodite računa da če vas bogati Rvacki vinari prinit žedne priko vode. Onda ovako, prvi Crljenak prispije na Makarskoj Rivijeri a onda na Hvaru a bit če ga na još više mista. Ma vi moret trubit da je on autohtoni i da je DNK analiza bila u Kaštilima ali marketing je ništo drugo. Zato je vrime prispilo da se udružite i da na ča više površina zasadite Crljenak, nadaje nebi bilo loše da se date na investiciju gradnje jedne moderne vinarije di bi se Crljenak crni i Crljenak opol odnjegova i pod zajedničkin logotipon donija na tržište. Zaboravite na konobe veličine 3 do 4,5,6 ijade boca ja san toliko vina prodava, naravno uz spizu, u mojoj Konobi u Nizozemskoj na godinu dan.

Triba sist za stol i dogovorit se, ima da se sve do Kozjačkoga kamenjara zeleni od loze. Klima je prava, zemja je čista, Crljenak se ovod rodija, Zinfandel ka brand je priznat u svitu, znanje je prisutno, a tržište van je prid noson...nima čekanja. I dajte konačno pokrenite inicijativu da se na ulazima u Kaštela ajmo redom Plano, magistrala, Zračna luka, Malačka, Solin, Marina Kaštela meknu veliki panoi di bi naprimjer pisalo Zinfandel...born in Kaštela oli temu ništo slično, brand Zinfandel je tako poznat da ga se stalno triba spominjat sa Crljenkom i Kaštelima.

Sad bi malo o etiketama ka prvo skidan kapu vinaru Vuini izvrstan logotip kojega dupera na svaku botiju, tako i triba. A bilo je i etiketa koje su navrnuti meštri priko konpjutera napravili, ma tako se ne lavura. Uostalemu zakon propisuje ča sve mora bit na etiketi. I na kraju nebi bilo loše da se priporuči dreskod...jerbo i je tu večer bilo puno u kratke gače i japanke ma razumin je da je lito ali da je barenko obučena maica ali eto na pjaceti je je pa ko in more zabranit.

evo van nikoliko litrati iz kaštila...na ovema prvemu su šalturece... u ona vrimena su se lipo makinje mekle vanka na rivu i domače ženske bi se uvatile lavure...

ma vidite svitu kako su one lipe i pristale...ma nije se zaništa pivalo da su kaštelanke lipše vengo spličanke...

a muški su išli u rat...koliko mogu da pripoznan ovo je austrougarska montura...a i jaka in je bila ova motorizacija vidite in zanje kolo o motora...

a gori ispod kozjak su vridne ruke težak krčile vinograde di je reslo grozje za poznati kaštelenski opol...

cooking classes and cooking tours in croatia

culinary croatia

luxury croatian villas