Dalmacija moja inspiracija

Moja boja polovica i ja smo često po buvjacima to van je malo poradi rekreacije a i uvik se nađe čagod za duperat u kužini. Ka naprimjer ovi nosač za teče more se rastegnit i prilagodit veličini teče...ovo smo našli na največemu buvjaku u Europi u gradu Lille u Francuskoj...

A ova gragataža mi je posebno draga na nju se zabode bokunić parmezana i onda se sa onin livin dilom sve spoji i vrti livo / desno poviše manistre...

Ovi lipi kalup je za spravjanje pudinga...unuci guštaju u toj deliciji zato nan i triba malo veči kalup...

Ovo van je emajlirana Creuset terina za spravjanje paštete lipe je bile boje...to mi je još iz Konobe...davno je to bilo krajen sedandeseti godin onega vika...

A ispod ovega poklopca od tina je mala pijadela za čuvanje masla...

Evo ča van ja duperajen u kužini...sve je to u škafetinu na dohvat ruke...

Meni drage sitnice kvaliteteno napravjene da mogu durat puno godin...a to mi je po voji...ma nađe se još tega ovo san evo ovako nasumce meka nek se ne zaboravi..

cooking classes and cooking tours in croatia

culinary croatia

luxury croatian villas

Svitu moj došlo je vrime od vijađa...lito je bilo dugo, vrilo, vruče, teplo i na kraju je još i zaladilo...feštavalo se, pale su gradele, jili su se lipi tinguleti, točavalo se, a u vrtlu je bilo verdure ka u priči...

bilo je i par đita do Krknjaša...a doma nan doli u konobi vino lagano vrije i zrije...zimska verdura je posađena...masline če sestra obrat a susid če ispeč rakiju...fala in na temu...nas prvo čeka vijađ do Beča di nan je čer sa dragin i tri sina, naša tri unuka mušketira...

evo in nosimo maice o Ajduka...a nakon jedne šetimane pravac Amsterdam...tamo nas nevista, sin i mala princeza čekaju...i tako malo vamo, malo tamo, moran priznat da nan ni dosadno...Božić i Nova 2010 če bit u Beču...ne brinite ma napravit ču reportažu...a čer i ja čemo se uvatit kužinavanja, ona oko slakega a ja ostalo...lipo obitejsko druženje...

onda se vaja na vrime tornjat do Trogira...čekaju nas kupusi, brokule, poriluk, blitva, rukola, salate i ostale zimske delicije...integralneg brašna smo nabavili kod Ike u Grabu pa če bit i lipega domačega kruva...a bome i vina...a vaja poč i na lignje...

zato evo još malo guštamo u zanjoj kavi u Trogiru...

Nakon jematve san ostavija vino da lagano vrije, vrime je nama muškima za zanji picigin 2009...a ženske su se točavale...skupila se dobra ekipa bilo je ribe, raki, verdure, vina, slakega i grozja...dan je bija samo taki a more ka stvoreno, ni teplo ni ladno onako taman da se more još jedan put bacit i onda reč lito je bilo dugo, lipo i neponovjivo...a ja san vazeja digitalca i poša malo okolo da van dan par detaji...u Staremu Trogiru ka da je vrime stalo pogotovo u ovo vrime kad su kolure ka u bajci...Rimske Terme su malo dricane i sačuvane od propadanja...more je bistro čovik bi ga pija...a ono malo salbuna je ka stvoreno za picigin...maginje su počele zrit...je svitu moj mora se priznat nije ovo lito bilo lako izdurat, lavuralo oko kuče, napunija se maškadur...pa onda dikod koja kava u Grad...a največi su nan gušti bili naši unuci i unuka...to je ono ča nan daje snagu i voju za život...boje je sad fermat sa banjenjen dok je vrime ovako lipo nego sebi pribacivat ajme nismo se oprostili od mora kiše su nas iznenadile...zato svitu moj nek je još malo ovako ka današnji dan a slijedeču šetimanu čemo vidit...ma i jesen jema svoje draži u to ne sumnjam...da ste mi dobro i beričetno...