Dalmacija moja inspiracija

Nakon jematve san ostavija vino da lagano vrije, vrime je nama muškima za zanji picigin 2009...a ženske su se točavale...skupila se dobra ekipa bilo je ribe, raki, verdure, vina, slakega i grozja...dan je bija samo taki a more ka stvoreno, ni teplo ni ladno onako taman da se more još jedan put bacit i onda reč lito je bilo dugo, lipo i neponovjivo...a ja san vazeja digitalca i poša malo okolo da van dan par detaji...u Staremu Trogiru ka da je vrime stalo pogotovo u ovo vrime kad su kolure ka u bajci...Rimske Terme su malo dricane i sačuvane od propadanja...more je bistro čovik bi ga pija...a ono malo salbuna je ka stvoreno za picigin...maginje su počele zrit...je svitu moj mora se priznat nije ovo lito bilo lako izdurat, lavuralo oko kuče, napunija se maškadur...pa onda dikod koja kava u Grad...a največi su nan gušti bili naši unuci i unuka...to je ono ča nan daje snagu i voju za život...boje je sad fermat sa banjenjen dok je vrime ovako lipo nego sebi pribacivat ajme nismo se oprostili od mora kiše su nas iznenadile...zato svitu moj nek je još malo ovako ka današnji dan a slijedeču šetimanu čemo vidit...ma i jesen jema svoje draži u to ne sumnjam...da ste mi dobro i beričetno...