Dalmacija moja inspiracija

Ona stara glasi više znaju čovik i tovar vengo samo čovik e tako je i ovod...nije da je amiko Marko koji če mi pomagat tovar nego oboje više znamo nego ja sam...puno smo mirili, škicirali, dva puta računali a ja san se i raspitiva di je drvenarija najpogodnija za takujin...eto kad se malo zbroji pa se zaokruži na gori, jerbo če uvik bit čagod nepreviđenega, ispalo je da ču jedno 3 ijade kuniča morat ugradit u ovi moj pla / caklenik...ma več jeman ništo materijala ali ipak se skupi ti troškova...a daske koje ostanu se mogu lipo duperat za napravit škancije oli radne stole...ali o temu malo kasnije...i još ništo di su planirane one dvi ponistre koje su livo i desno od ulaza e tu ču montirat i to poviše svake ponistre po jedno vitražno caklo u raznin bojama koja su zabrtvjena u olovo...to san nabavije za sitnu lovu na jedneme buvjaku u Amsterdamu a vitražna cakla su stara sigurno jedno osandesetak godin eto konačno če dobit svoje novo misto več vidin kako če sunce unutra bacat lipe boje ...ali polako prvo vaja rizat masline, pa rizat odrinu o'grozja a i amiko Marko jema dva vinograda koja vaja sredit e tek onda se moremo uvatit lavure...za otelski smještaj za debele i tanke takujine u Splitu i okolicu povirite ovod...

sad smo ovod u NL... vrime je gnjilo kiša ruminja i cidi se niz cakla...cabla su počela da pupaju narcisi su več procvitali...ali u ariji nima onega vonja promaliča koje vonjan kad san doli u dalmaciji...počeja san i ja grintat na vrime...more bit da je to poradi životnega tempa...malo smo kalali sa poslon sve gre u prvu ajmo reč drugu brzinu...svaki put kad arivamo u NL mi se pari da mi je niko da trisku...moran se prišaltat...svudi su kolone tonobili...ujutro se gre na posal a na večer vračanje doma...i tako cili život...a ako u vikendu potrefi lipo vrime svi bi na plaže i u šumu...i onda su opet kolone...ma ča se mora...velika je prenapučenost... jeli morete zamislit po rvacke sa šesnajst miljuni stanovnika...pa kad se počmu muvat sa autima oli pješke po gradovima ma to van je ludnica...kad se sitin kako u dalmaciji brontulavaju kad se iz trogira krene prima splitu i onda tamo u sv kaju upanu u kolonu prima solinu...ajme smija da kolona...neš ti kolone...ja mislin da bi poludili da su ovod u NL...ovod je svaki dan najmanje 250 km zbrojeni kolona...a kad je grubo vrime i do 600 km...ma da se vratin na početak oveg posta...kiša pada ima bit da je nika opasna ciklona tamo zapadno od irske...dolazidu oblaci priko velike bare pa onda strišaju irsku i britaniju i ispuščaju pustu kišurinu taman ovod poviše nas...a vitar je jak pari orkan sve nosi isprid sebe...zato san i postavija ove litrate koje san prije misec i po dana napravija sa lođe od našega doma u trogiru...to su van zanji petnajst jutra prije našega polaska u NL...neka malo napijen oči...ajmo reč svitlosna terapija...koja liči dušu i tilo...a pogled mi pada na laptop di usput priko interneta slušan radio split...evo taman ču danas slušat emisiju boze fala ti opet petak...usput pročitan novitade na nikoliko portala...prolistan blogove...kavica je pri ruci...dani prolaze...ajde još malo pa čemo se tornjat doli...neče dalmacija uteč...

zaletili san se popit kavu do segeta donjega...zimska idila...u mandraču diko koja maška traži bokunić ribe...na pličaku spava nisan baš siguran ali  pari mi se ugor...ima bit da je krepa prija par dana...to more samo kod nas...dok ovi čovik traži škojke u siču je ništo malo škojki...reka mi je da sa malo maslinova uja i bokunič kruva more bit večera za dvoje a vina če se nač...jedan od pet zanji ribari iz segeta plete svoju mrižu...a zalaz sunca je za kartulinu...i to van je zima u dalmaciji...za one koji su jubomorni...ha, ča se more kad nan je lipo...